Džinovski časovnik od abonosovog drveta što već 11 godina strpljivo visi u portlandskom Moda centru najzad je odbrojao svoje. Kazaljke su se konačno sklopile, njihov potmuli i monotoni šum konačno je utihnuo i iz metalne utrobe časovnika razlegao se jasan, zvonak i dubok urlik, toliko glasan i zastrašujuć da se ceo Oregon sledio. I eto ga, desni kažiprst odmereno tapka po levom zglobu, preko lica je navučena hladnokrvna i bezizražajna maska crvene smrti, i svima je jasno da je Dame time.
Samo što ovoga puta od njegove dželatske ruke nije stradao protivnik, već su Portland Trejlblejzersi ti koji su ostali bez glave. I ne samo bez glave, već i bez repa, jer Dejmijan Lilard Portlandu bio je upravo to. I glava i rep, i početak i kraj.
Tako je NBA liga, pored, recimo Lenarda i Pola Džordža ili Karija i Kleja, dobila novi “veliki duo”, jer se Dejmijan Lilard pridružio Janisu Adetokumbu u Milvoki Baksima. Iako se već mesecima šuškalo da će ledeni Oregon zameniti vrelinom Majamija, na kraju je ipak završio u Viskonsinu. Galamio je Dejm i galamio, vikao iz sveg glasa kako želi kod Džimija i samo kod Džimija, na Floridu, ali Portland nikako nije mogao (ili nije hteo) da utanači taj trejd. A onda je ta Lilardova vika postala toliko glasna da je zaparala uši lige, pa je NBA svim timovima poslao memorandum u kom ih obaveštava da će Lilard biti kažnjen odluči li nekim slučajem ucenama da izvojuje trejd u Majami. Tako je Dejm, kivan i razočaran u čelnike kluba kom je dao najbolje godine svog života, na kraju prihvatio odlazak u Bakse. Daj šta daš.
The casuals won’t be addressed but the trailblazers fans and city of Portland that I love truly will be … and they will be addressed truthfully. Stay tuned
Excited for my next chapter! @Bucks 🎟️
— Damian Lillard (@Dame_Lillard) September 27, 2023
Blejzersi su zauzvrat dobili Džrua Holideja iz Baksa, Deandrea Ejtona i Kamaru iz Finiksa, kao i Milvokijev pik prve runde drafta 2029, dok su ih, pored Lilarda, napustili još i Jusuf Nurkić. Nasir Litl, Kion Džonson i Grejson Alen.
Baksi su tako oformili možda i najubojitiji tandem još od Klivlendovog združivanja Lebrona i Kajrija, i sasvim je izvesno da će u predstojećoj sezoni biti jedni od najvećih favorita za uspinanje na, nek izvine Noa Lajls, svetski košarkaški tron.
Janis je u svom prajmu, Midlton je i dalje sposoban da namuči svakog protivnika, a ni braća Lopez (naročiot Bruk), Goran Dragić, Bobi Portis i Malik Bizli nisu za bacanje. Kada na sve njih dodate Dejma, koji je, usput, prošle godine sa 32,2 poena (treći najbolji strelac lige) i 7,3 asistencija po utakmici odigrao svoju možda i najučinkovitiju sezonu otkad je zakoračio na NBA parkete, jasno je da će ono Fear the Deer važiti više nego ikad.
Istina je da su Baksi ostali bez Holideja koji je uz nezaustavljivog (khm) Janisa bio glavni protagonista u osvajanju titule 2021, ali sasvim je jasno da je Lilard daleko efikasniji i kvalitetniji igrač od Džrua.
Dugih 11 sezona vukao je Lilard atlasovski franšizu iz Portlanda na svojim leđima, iz godine u godinu čelnici kluba pokušavali su da oko njega izgrade ekipu sposobnu da dosegne onu najveću visinu, ali je ta visina ostala nedosegnuta. Osim onog jednog finala konferencije, s kim god Dame igrao, nije bio u stanju da se popne do najviše pozornice.
“Lojalnost je u našoj ligi strahovito potcenjena. Lako je osvajati titule, mnogim momcima je to pošlo za rukom. Ono što je mnogo teže jeste ostati tamo gde si, zabosti se tamo i suočavati se s istim problemima godinu za godinom. To je najveći izazov u NBA ligi, i ja sam kao stvoren za njega”, govorio je Lilard ne tako davno, zvoneći na sva zvona o svojoj “ljubavi i lojalnosti prema gradu Portlandu” i tome kako je “on titulu osvojio time što je ostao lojalan Blejzersima”.
Nešto kasnije, izjavio je kako bi u “savršenom svetu čitavu karijeru proveo u Portlandu”, ali naravno da ovaj svet nije savršen. Jer da jeste, na istom onom dželatskom kažiprstu što odmereno tapka po zglobu leve ruke i označava Dame time, već odavno bi se nalazio glomazni NBA prsten, a Dejmijan Lilard, kao jedan od najdominantnijih i najkonstantnijih igrača najjače košarkaške lige, ne bi bio samo to – bio bi i šampion.
Zato je ovaj trejd u Milvoki Bakse nešto najbolje što je Dejm za svoju karijeru mogao da uradi, jer je za Portland već dovoljno učinio. Ušao je 34. leto, i kazaljkama džinovskog časovnika od ebanovine nije preostalo još mnogo krugova koje bi mogle da obvrte pre nego se iz metalne utrobe ponovo prolomi urlik, ovoga puta još zaglušujući i još zastrašujući, urlik što označava kraj još jedne velike košarkaške karijere.
Tagovi
