Lior Raz, tvorac „Faude“: Loši su ponekad dobri, a dobri su ponekad loši…

Dugo očekivana nova sezona TV serije „Fauda“, koja je privukla pažnju publike širom sveta, premijerno je prikazana na Netfliksu na početku pandemije koronavirusa. U Srbiji je nedeljama to bila najgledanija serija i moja porodica, kolege i prijatelji, svi su razgovarali o tome. Slučajno ili ne, prijatelj i bivši kolega iz McCann-a objavio je fotografiju sa kreatorom i glumcem serije „Fauda“ Liorom Razom (poznatijim kao glavni lik Doron).

Bilo da je u pitanju teorija „šest stepeni razdvajanja“, svedena u digitalnom vremenu na jedno ili dva razdvajanja, ili činjenica da smo deo McCann-ovih alumnija, svejedno – povezao me je sa Liorom. Čovek sa mnogo talenata – stvaralac, glumac, pisac, producent, advertajzer – Lior Raz je vrlo otvoren i poseduje sjajan smisao za humor i fokus.

Vaše odrastanje u Jerusalimu odvijalo se u veoma raznovrsnoj zajednici. Kako biste opisali svoje detinjstvo?

Rođen sam u Jerusalimu, moji roditelji su Jevreji iz arapskih zemalja, oboje imigranti, otac je iz Iraka a majka iz Alžira. Odrastao sam u pustinji Judeja gde smo živeli u naselju u kom je moj otac imao rasadnik, a imao sam mnogo prijatelja iz arapskih zemalja. S druge strane, išao sam u veoma liberalnu školu u Jerusalimu, gde su nas ohrabrivali da budemo radoznali i kreativni. Odatle dolaze sva moja osnovna znanja i kreativnost.

Da li ste odmalena želeli da postanete glumac?

Želeo sam da postanem glumac još u detinjstvu, išao sam u pozorišnu školu i voleo sam da idem u pozorište. Zatim, kad sam imao 18 godina, otišao sam u vojsku, i tada sam nekoliko godina jednostavno zaboravio na svoju potrebu da budem glumac. Vratio sam se sa 24 godine i ponovo krenuo u tom smeru, tri godine sam išao u školu glume.

Kao mladić ste se pridružili Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) i kasnije postali član elitne antiterorističke jedinice. Kakvo je iskustvo bilo prelazak iz škole umetnosti u vojsku? Zašto vam je bilo važno da budete u elitnoj jedinici?

Kada sam otišao u vojsku, moj san je bio da pripadam vojnoj pozorišnoj trupi. Isto tako, želeo sam da postanem ozbiljnija osoba pa sam se dobrovoljno javio u elitnu jedinicu. Uvek sam želeo da budem broj jedan, celog života, to je moja glavna osobina. Pored toga, vrlo je zahtevno biti u elitnoj jedinici, veoma je teško doći i ostati tamo, a hteo sam da zaštitim svoju zemlju i dam svoj maksimum. Svi moji dobri prijatelji iz umetničke škole otišli su u specijalne jedinice; to je bio naš način da odrastemo i postanemo najbolji među najboljima. Ali svakako mogu reći da transformacija od umetnika do ratnika nije laka.

Šta ste u vojsci najviše naučili o ljudima, posebno u stresnim situacijama?

U stvarnom životu nema prepreka. Sve je moguće. Vaše telo ima ograničenja, ali ih zato vaš um nema. Pored toga, kada oslobodite svoj um, nestaju ograničenja za vaše telo, za vašu dušu, za vašu kreativnost ili bilo šta drugo. Samo morate shvatiti da nema ograničenja ili prepreka. Ako prepreke postoje, morate da naučite kako da kroz njih prolazite, da ih obilazite, da ih preskačete.

Kako vam je iskustvo vojske pomoglo u životu?

Kada smo Avi (Avi Isašarof, koautor „Faude“ i novinar) i ja napisali „Faudu“, ponudili smo je svim emiterima i niko je nije želeo. Producenti su nam rekli da je moguće da je niko neće ni želeti. Avi, sa kojim sam išao u vojsku, imao je prijatelja koji je radio u marketinškoj službi kablovskog operatera „Yes“, gde smo ugovorili sastanak sa odeljenjem za sadržaj i tako je prodali. Mogli smo da bacimo „Faudu“ kroz prozor da smo verovali ljudima koji su nas odbijali. Međutim, nismo to videli kao prepreku.

Kao neko ko je kreativan od detinjstva, kako ste se obreli u advertajzingu i kakva su vaša iskustva?

Pre „Faude“ otvorio sam kompaniju koja se bavila gerila marketingom. U ratu sam istražio gerilski način ratovanja, to znanje sam preneo u advertajzing i ispalo je odlično. Možete biti veoma kreativni i da to ne košta mnogo. Nakon toga počeo sam da radim u advertajzing agenciji, prvo kao interaktivni, a zatim i kao kreativni direktor. Bilo je to sjajno. Za mene je mnogo bolje biti kreativac a ne biti menadžer. Više volim da budem neko ko donosi ideje.

Kao pripadnik specijalnih snaga bili ste veoma otvoreni u pogledu trauma i posttraumatskog stres sindroma. Da li je rad na seriji bio način da se izborite i prevaziđete sopstvene traume iz prošlosti, a da se usput približite drugim ljudima koji pate od PTSP-a?

Mislim da svi koji su u ratnim zonama, ne samo vojnici već i obični ljudi, pate od trauma. Pretpostavljam da je isto u Srbiji i regionu, kao i u celom svetu. Nisam izolovan slučaj. Nisam znao da imam PTSP dok nisam otišao kod terapeuta pre 15 godina. Izlečio sam se radeći na „Faudi“, pišući je, glumeći u njoj, rekreirajući događaje. Kroz stvaranje možete biti izlečeni od PTSP-a, to je moje iskustvo. Sada volontiram u nekim zajednicama i dobrotvornim ustanovama kako bih pomagao ljudima.

Mnogo scena u „Faudi“ inspirisano je stvarnim događajima. Jedan od njih bilo je ubistvo vaše devojke, Iris Azoulai, a jedna epizoda posvećena je njenom sećanju. Koliko vam je bilo teško da ispričate tu priču?

Bilo je veoma teško, nisam razgovarao o tome ni sa kim, bila je to rana koju nisam hteo da otvorim. Kada smo počeli da pišemo seriju, počeo sam da razgovaram o tome sa Avijem, koji je takođe dobro poznavao Iris. Tada smo napisali jednu epizodu, priču o momku vojniku čiju je devojku ubio terorista, i teško je bilo govoriti o tome. Ta epizoda posvećena je sećanju na Iris.

„Fauda“ pokazuje da nije sve što Izraelci rade dobro i da nije sve što Arapi rade loše, što je specifično stanovište za doba polarizacije u kom se nalazimo. Kakve probleme vam je ovaj pristup doneo? Postoji li nada da će Izraelci i Palestinci moći da žive mirno u budućnosti?

Jako verujem u mir. Moramo sve u to da ubedimo, da radimo na tome, da o tome pregovaramo. To definitivno moramo da rešimo zajedno sa Palestincima. Ubeđen sam da to možemo da postignemo. Problem su lideri, a ne ljudi. Ljudi bi verovatno voleli da imaju međusobni mir. Seriju smo napisali kao Izraelci. Nismo Palestinci, ali smo pokušali da predstavimo Palestince na isti način kao što predstavljamo Izraelce. Znate, loši su ponekad dobri, a dobri su ponekad loši. Čak i loši ljudi imaju živote i porodice i vole se. Retko na TV-u i u filmovima možete da naiđete na takav način prikazivanja negativaca, i mi smo upravo to pokušali. Rekavši sve ovo, ja sam Izraelac i ne mogu palestinsku stranu napisati kao Palestinac.

Kako je „Fauda“ primljena među palestinskim i arapskim gledaocima?

Znamo da je u UAE dugo bila broj 3, a u Libanu broj 1. Dobijamo mnogo poruka od Arapa širom sveta. Na Instagramu sam u kontaktu sa Arapima kojima se dopala priča. Bio sam u Abu Dabiju nekoliko nedelja i bilo je sjajno upoznati puno ljudi iz arapskih zemalja kojima se serija dopala, način na koji smo ispoštovali jezik, kako smo ih prikazivali na isti način kao i Izraelce i slično. Ali postoje neki Palestinci kojima se serija ne dopada, a postoje i neki Izraelci kojima se serija ne dopada, i to je u redu.

Treća sezona serije „Fauda“ počela je na Netflixu usred svetske pandemijske krize. Da li biste se složili da je to pomalo simbolično, jer nam je koronavirus pokazao da smo, duboko u sebi, poprilično isti i ranjivi, bez obzira na to kojim jezikom govorimo?

Definitivno, svi smo na istom. Svuda u svetu možete videti da ljudi rade iste stvari – ostaju kod kuće, paze na roditelje, trude se da ostanu sigurni. Nije važno odakle ste, čime se bavite u životu, koliko novca imate i iz koje zemlje dolazite – svi smo u istom položaju.

Nakon „Faude“ glumili ste u dve velike međunarodne produkcije, „Operation Finale“ i „6 Underground“, kakva su to iskustva?

Bilo je sjajno, vrlo zabavno. Bilo je fantastično doći bez dodatnog tereta na ramenima i samo se fokusirati na glumu. Bilo je sjajno raditi sa velikim brojem talentovanih ljudi širom sveta. Sve u svemu, jedno neverovatno iskustvo.

Radite li na nečemu novom? Kada možemo očekivati „Faudu 4“?

Trenutno pišemo „Faudu 4“ i imamo novu seriju za Netflix pod nazivom „Hit and Run“. To je serija koja je snimana u SAD i Izraelu, čije snimanje je zaustavljeno zbog kovida. Ostao je još deo scena da se snimi, ali sada koristimo vreme za obradu i montažu. Biće to odličan akcioni triler.