Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da je odluka Crne Gore da otvori granice prema Srbiji doneta zbog zahteva turističke privrede u toj zemlji koja želi da kompenzuje gubitke, prenosi portal B92.
„Ovaj potez je motivisan zahtevima turističke privrede u CG da se koliko toliko kompenzuju gibici zbog toga što ove godine CG i druge zemlje nisu imale broj gostiju koji su očekivali“, rekao je ministar Ljajić za Prvu.
Dodaje da je ova turistička sezona za mnoge zemlje bila daleko od prošlogodišnje.
Upitan koliko je naših turista već otišlo u Crnu Goru, Ljajić je rekao da još nema podatke o tome.
Takođe rekao je da se razmatra poseban paket pomoći turističkoj privredi i da je već održano nekoliko sastanaka sa predstavnicima hotelijera u zemlji.
„Želimo da čujemo njihove predloge i sugestije. Naš plan je da se u taj paket pomoći uključe i turističke agencije koje su posebno pogođene ovom krizom, videćemo koji će biti epilog svih tih razgovora, ali nema nikakve sumnje da se sprema novi paket pomoći za našu hotelsku industriju kako bi joj pomogli da opstane“, rekao je Ljajić.
Ljajić je tako odgovorio na pitanje da li postoji plan da država pomogne i turističkim agencijama pošto su velikom problemu.
Podseća da je država već imala dva paketa pomoći privredi, koji su koristili i privrednici iz turističke industrije, ali da se sada razmatra poseban paket pomoći koji bi se odnosio samo na turistički privredu.
Kaže da su hoteli u unutrašnjosti uglavnom puni, ali da su oni u velikim gradovima poluprazni i da rade sa smanjenim kapacitetima.
Ljajić dodaje da je nezahvalno davati prognoze kada bi mogao da usledi oporavak srpskog turizma pošto to zavisi od globalne situacije po pitanju korona virusa i koje će posledice biti po svetsku ekonomiju.
Destinacije u zemlji su pune, a na Zlatiboru i u Vrnjačkoj Banji popunjenost kapaciteta je oko 95 odsto, dok se u Sokobanji ne može naći nijedan slobodan krevet i da je u julu u toj banji ostvaren rekordan broj noćenja – 110.000.
Ljajić je kazao da je ove godine seoski turizam u zemlji doživeo ekspanziju, kao i mnoge druge destinacije koje nisu bile poznate građanima sada su pune gostiju i dodao da će upravo veliki broj domaćih turista mnogo značiti turističkoj privredi.
„To će omogućiti ljudima koji se bave turizmom da „drže glavu iznad vode“ i značiće da se očuva vitalnost naše turističke privrede“, rekao je Ljajić i naglasio da će šteta po osnovu deviznog priliva biti oko milijardu evra.
Istakao je da se ta šteta teško može nadomestiti domaćim turistima, ali da se čini sve kako bi ona bila što manja.
Naglasio je i da Srbija nije zemlja „mora, peska i sunca“ i da kao takva nije „prva za odmor turista“, te da građani Srbije, uprkos koroni i apelima da je sigurnije da ostanu u zemlji, imaju pravo slobodnog izbora da odmor provedu na moru.
„Nije realno da očekujemo da se borimo sa Grčkom, Španijom, Italijom, Hrvatskom i deo ljudi se odlučuju iz ovih ili onih razloga da tamo porovedu odmor, imaju nekretninu u drugim zemljama, ne verujem da su cene u Srbiji razog zašto odlaze na druge destinacije“, rekao je Ljajić.
Jedna od ideja da se „spasi“ domaći turizam, podsetio je ministar, bila je podela dodatnih 400.000 vaučera za letovanje u zemlji , nakon što je 160.000 vaučera raspodeljeno tokom februara.
„Ideja od 400.000 vaučera se realizuje, ne na način na koji smo očekivali, korona je uticala na dinamiku korišćenja ovih vaučera, do danas je podeljeno negde do 102.000 vaučera. Svi ovi događaji su uticali da se smanji interesovanje za korišćenje vaučera“, naveo je Ljajić.
Dominatno su se, kaže, ranije za vaučere javljali penzioneri, ali ih je situacija oko epidemiološke situacije demotivisala da se jave za vaučere, te se sada javljaju zaposleni sa primanjima nižim od 70.000 dinara.
Svi koji žele da iskoriste vaučere mogu da se prijave do 20. novembra ove godine, rekao je Ljajić.
Govoreći o trgovinskom sektoru, Ljajić kaže da ne očekuje „vruću jesen“ za trgovinski sektor niti da će taj sektor pretrpeti neke značajnije promene.
Kako je rekao, u junu je zabeležen čak rast u maloprodaji od 11,7 odsto u odnosu jun 2019, a naročito prehrambenih proizvoda.
Ljajić kaže da je primetan rast faramaceutskih i duvaniskih proizvoda, ali i pad prodaje garderobe i nameštaja.
„Nema naznaka da bi moglo da dođe do poremećaja u snabedavanju trgovina“, kazao je i dodao da smo tu bili tokom krize dosta bolji od mnogih zemalja, tako da će će lanci snabdevanja ići svojim tokom.
Tagovi
