Ljubomir Mihajlović, bivši predsednik Komercijalne banke, izjavio je danas da mu je Ivan Stambolić noć uoči kidnapovanja i ubistva rekao da je odlučio da ne prihvati poziv da se kandiduje na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).
Sutra se navršava 20 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića.
Stambolić je 25. avgusta 2000. godine otet na Košutnjaku. Oteli su ga i potom na Fruškoj gori ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije.
Pravosnažnom presudom za ubistvo Stambolića osuđeno je pet nekadašnjih pripadnika „crvenih beretki“ kao i tadašnji čelnici DB-a Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija.
Na sudu je utvrđeno da je ubistvo naredio bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, zbog eliminacije političkih protivnika. Milošević je, prema pravosnažnoj presudi, Državnoj bezbednosti naredio ubistvo Stambolića.
Ljuba Mihajlović je za portal Direktno.rs rekao da je te večeri Stambolić ispričao da je odlučio da ne prihvati predlog Latinke Perović da bude protivkandidat Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima.
„Tu odluku je trebalo sutradan da saopšti Latinki i ostalim opozicionim političarima, međutim, ujutro je kidnapovan i ubijen“, priseća se za Direktno.rs Ljuba Mihajlović Šiptar, dugogodišnji prijatelj i komšija Ivana Stambolića.
Mihajlović je ispričao i zašto je Stambolić doneo takvu odluku.
„Rekao je: ‘Milošević me je smenio, a posle smene sam doživeo i tragediju, poginula mi je ćerka u saobraćajnoj nesreći u Budvi. Za javnost je priča da je poginula, ali ja znam da je ubijena. Ne mogu da se ponovo politički aktiviram iz straha da se nešto ne desi Katarini (supruga), Veljku i Tijani (deca)'“, rekao je Mihajlović.
Prema njegovim rečima, Stambolić je početkom osamdesetih godina bio prilično zabrinut zbog bujanja albanskog nacionalizma, njihovih sve glasnijih zahteva da Kosovo postane republika, i sve učestalijeg „zlostavljanja“ srpskog naroda u južnoj pokrajini.
„Shvatao je ozbiljnost tog problema, i tražio je rešenje u razgovorima i dogovorima s tadašnjim komunističkim predstavnicima albanskog naroda. On je kod kosovskih funkcionera imao veliki ugled, bez obzira što su oni znali da on ni po koju cenu ne bi dozvolio otcepljenje Kosova od Srbije“, ocenio je Mihajlović.
On je podsetio da je Stambolić prilikom jednog boravka na Kosovu, posle masovnih demonstracija Albanaca, insistirao da se prestane s pritiscima na srpski narod i zahtevima da Kosovo postane republika.
„Iako je bio oštar u obraćanju, od albanskih političara je na kraju dobio aplauz. On je znao s Albancima, znao je njihove običaje, kulturu, istoriju, specifičan način komunikacije… Bio je autoritet za Fadilja Hodžu, Džavida Nimanija, Mahmuta Bakalija, Azema Vlasija… Da nije smenjen, danas bi bila sasvim drugačija priča s Kosovom i Metohijom“, zaključio je Mihajlović za Direktno.rs.
(Beta)
Boki
Koštunica je izabran za kandidata DOS-a 7. avgusta.