Jedan od najvećih svetskih filozofa Alen Badju nije se proslavio samo kritikom društva, već je odavno prepoznat kao teoretičar ljubavi. U velikom intervjuu za Nedeljnik, objavljenom u novom broju, on je govorio o tome kako je ljubav pod velikom pretnjom individualizma.
„Pokretač našeg subjektivnog identiteta danas je lični interes. Zbog toga mislim da su glavni izazovi s kojima se suočavaju dve osobe koje se vole upravo da konstruišu svet koji im je zajednički, svet koji će im pomoći da prevaziđu dva lična interesa. To je teško, naravno, jer je čitav spoljašnji svet konstruisan na principu pregovora o realizaciji pojedinačnih interesa. Ljubav je suprotno od toga. Ljubav je mogućnost da, preko najdubljih različitosti, dođemo do nekakve zajedničke vizije sveta. U književnosti je velika ljubav ona ljubav koja prevazilazi različite apsolute: ljubav između bogatih i siromašnih, između crnaca i belaca itd. To su velike ljubavi. Ili čak transgresivne ljubavi, jer su homoseksualne i zabranjene npr.
Ljubav raspolaže jednim zajedničkim svetom, koji nije spoljni svet. U unutrašnjosti tog zajedničkog sveta, ljubavni odnos je diskusija, rešavanje tenzija, kontradikcija… što dalje proširuje taj zajednički svet. Ono što nam je zajedničko je istovremeno i napredak i širenje. U tom smislu, ja kažem da je ljubav minimalni oblik komunizma jer ćete vi u istinskoj ljubavi između dvoje naći čitav koncept komunizma. Prvo, u pitanju je kolektivno prisvajanje. Drugo, ne možete da ostvarite ljubav ukoliko postoje velike razlike između partnera, ukoliko postoji onaj ko komanduje i drugi ko sluša. Kao i u fabrici u krajnjem, ne možemo u ljubavi imati gospodara i radnika. Najzad, ljubav se ne može ostvariti pod pokroviteljstvom države. To znači da ne može graditi svoj legitimitet kroz etatističke autoritete, brak, porodicu itd. Na tom tragu možemo videti da je istinska ljubav jedan oblik mikrokomunizma. Generalno, činjenica da postoji jedna konstrukcija sveta u dvoje, predstavlja rađanje ljubavi. Početak ljubavi je uvek iniciran nepredvidljivim upoznavanjem koje ne sadrži nikakve kalkulacije.
Prava ljubav mora biti delom srazmerna i njeno trajanje ne sme biti ograničeno čudom njenog početka, kao ni dramom njenog kraja. Jer najfascinantniji element ljubavi, suština ljubavi, nalazi se, po mom mišljenju, u dužini njenog trajanja. Ljubav nam pomaže da otkrijemo da smo sposobni da mislimo i osećamo nešto što nam je bilo nepoznato, ili za šta smo mislili da nismo sposobni. Najzad, ljubav je ta koja nam pomaže da shvatimo da nismo ograničeni… što je definicija sreće“, ispričao je Badju za Nedeljnik.
Ceo intervju, u kojem je govorio i o ratovima na prostorima bivše Jugoslavije i uticaju francuskih intelektualaca, poput Bernar-Anrija Levija, tokom krize devedesetih, objavljen je u novom broju Nedeljnika. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Tagovi
