Tri godine od promene vlasti u Budimpešti i godinu dana nakon što su ovi parlamentarni izbori, održani istog dana kada i srpski, proglašeni „poslednjom šansom“, čini se da Karačonj nije bio u pravu.
Orban je na izborima dobio 57 odsto glasova nasuprot 31 odsto koliko je dobila ujedinjena opozicija, i poručio da je ostvarena velika pobeda.
„Toliko velika da se vidi i sa Meseca, a kamoli iz Brisela.“
A to je upravo ono što je bilo potrebno Viktoru Orbanu, u trenutku kada je sa Meseca bio vidljiv i rat koji je protiv Brisela poveo na brojnim poljima – od optužbi za masovno kršenje ljudskih prava, do kočnica koje on lično postavlja različitim inicijativama, kršeći teško ostvaren evropski konsenzus.
Ovi su izbori zato zaista bili „poslednja šansa“, a njihovi rezultati su poslednja u nizu briga evropskih zvaničnika koji pokušavaju da žongliraju postkovid krizom, ratom u Ukrajini i strahom građana od ekonomskog kraha.
Šta se dogodilo u Mađarskoj poslednjih nedelja i kako je izborna trka od vrlo tesne završena ubedljivom pobedom “pozicije”? Kakve bi to posledice moglo da ima na mađarsku opoziciju, mađarsko društvo i evropsku zajednicu? Može li Brisel za Budimpeštu biti dalje i od Meseca?
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
