Bili su ovo dani i noći Fricovog potpunog potonuća, barem je tako nekome moglo da se učini, kada kratki prelazi između noći i dana, ta linija koja ih razdvaja, nije takoreći ni postojala. Mogao je Fric da ne ustaje iz kreveta, možda biste to pomislili, kao i da je potonuo u stanje teške bezvoljnosti, ili čak depresije, ali ma kakvi, ni blizu, ne da ste se zajebali, kako se to često vispreno kaže, bilo mu je muka od nametanja bilo kakvog sadržaja od strane drugog, jer to je običaj koji čovek nosi u sebi, bez ikakve želje da je se odrekne ili barem toj potrebi da se odupire. Ali Fric, ma kakvi, ni blizu, ne da ste se zajebali, kao što već rekosmo, žudeo je da iskoristi svaki sekund svoje slobode na ovoj planeti, i da onda to kratko vreme uživa. Dakle, bila je nedelja, tačno u pet i petnaest ujutru, kada je Fric seo za sto i otvorio prozore u trpezariji, zapalio je cigaretu i otpio gutljaj kafe, a onda se usredsredio na krošnju jasena u dvorištu, čije su grane dosezale do trpezarijskih prozora, i na kojima je još uvek bilo suvog žutog lišća koje zimski dani nisu otkinuli, žilave peteljke su sve izdržale, a u ovo pretprolećno doba, jer upravo je sredina marta meseca, brojni zeleni pupoljci su već izbijali po granama tog istog jasena.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
