Postoje timovi koji izgube igrača koji je vezivno tkivo čitave franšize i onda godinama ne mogu da se vrate na kolosek. Nekada je u pitanju jedan igrač, najveća zvezda, a nekada više njih. Nekada sve to traje nekoliko sezona, a dešava se da se razvuče i na decenije.
Čikago Bulsi više nikada neće imati Džordana, pa će ako se odluče za potragu za njim (ako odluče da je nastave, tačnije), lutati zauvek. Oni su čak u potrazi i za onim ko bi mogao da zaliči na njega, posle kraha koji je doživeo onaj za koga se verovalo da će biti legitiman naslednik – Derik Rouz.
Bio je, dakle, Džordan, pa Rouz koji je najviše ličio na njega, pa Batler koji je baš podsećao na Rouza, pa…
Ne traga za Džordanom samo Čikago, njegovog naslednika priželjkuje čitav svet, pa su razni dobijali lentu regenta – od Stefona Marberija do Vinsa Kartera – ali nisu uspevali ni da se približe vrhu Džordanovih čarapa.
Klivlend sa druge strane, ne traga predugo, ali je traganje već veoma bolno. Lebron ih je napustio jednom, pa su posle nekoliko godina obnovili romansu, ali se sasvim sigurno više neće vraćati. A Kavalirsi su još uvek i tako će ostati za večnost, Lebronov tim.
I opet, Kavalirsi nisu jedini koji tragaju za „novim Lebronom“. Još jednog takvog priželjkuje čitava planeta, iako je pravi Lebron i dalje tu. I čini se da neće nigde odatle gde je.
San Antonio nije izgubio jednog čoveka za kojim traga, već ključnu osovinu svih uspeha koje je ostvario u poslednje dve decenije. A tragati za novim Đinobilijem, novim Parkerom i Dankanom, to je potraga za vodom na Marsu. Biće, ali kada – niko ne zna.
U sličnoj situaciji, do duše ne tako drastičnoj, nalaze se i Memfis Grizlisi. Kada su ekipu redom napustili Zak Rendolf, Mark Gasol i Majkl Konli, od voljene generacije koja je igrala onu „starinjsku košarku“ nije ostalo ništa.
Za čim će sada tragati Memfis?
Nije ovo pitanje od ključnog značaja za bilo kog ljubitelja NBA lige, ali je srpskim zaljubljenicima u košarku važno kada se u čitav kontekst ugradi i priča o Marku Guduriću.
Prva dobra vest je da Memfis ne čeka ništa. Već su uspeli da spoje Džerena Džeksona Juniora, Dža Morenta i Brendona Klarka.
S obzirom da je Memfis jedno od najslabijih tržišta u ligi, menadžment je morao da rizikuje i dovede mnogo igrača koji nisu bili skupe akvizicije, a isplata bi mogla da bude veoma visoka – igrački, kvalitativno i(li) finansijski.
Tako su Grizlisi postali ekipa čiji će kvalitet rasti kako se igrači budu borili za svoju poziciju u hijerarhiji tima, a to je situacija koju priželjkuju svi koji rade sa mladima.
Gudurić upravo u tome može da vidi svoju šansu. Na poziciji beka ne postoji nijedan igrač koji bi mogao da bude siguran u prvoj petorci, barem na početku, pa je zbog toga važno kako će srpski košarkaš koristiti svoje prilike na parketu.
Tako je Memfis uspeo da prevaziđe krizu koja usledi po odlasku ključnih igrača i iskoristi priliku koja se u tim trenucima rađa – priliku da se stvori nešto potpuno novo.
Oni koji su tu priliku propustili lutaju i traže obećanu sreću, kao da se Džordan ili Lebron rađaju svake godine…
SUTRA: Nikola Jokić – Džoker kakvog Denver i NBA zaslužuju i bez kojeg ništa ne bi bilo isto
Tagovi
