Sigurno je pun Mesec.
Koliko često koristimo ovu frazu kao odgovor na „ludila“ u saobraćaju, na…pa, nezgodne ljude u GSP-u ili neko bizarno ponašanje?
Ne pribegava čovek „punom Mesecu“ od juče. Ovo, sada već tradicionalno, ultimativno objašnjenje, kreće još od davnih vremena, kada su grčki filozof Aristotel i rimski istoričar Plinije Stariji pretpostavili da pun mesec izaziva ludilo širom zemlje koju osvetljava.
Reč „lunatik“ dolazi od latinske reči „lunaticus“, što znači „od meseca“ ili „pogodjen mesecom“.
Iako su vekovima krivili mesec za promene raspoloženja i mistične događaje, naučna istraživanja i dalje ukazuju na to da je u pitanju samo korelacija, a ne uzročnost, piše Verywell Mind.
Zašto onda mnogi još uvek veruju u ovu ideju?
Realno, bilo koji „efekat“ koji mesec ima na nas može biti povezan sa našim precima. Međutim, njegova značajnost u određenim duhovnim praksama i ritualima, kako drevnim tako i novim, kao i njegovi odnosi sa folklorom, mitovima, urbanim legendama i Halloween-om znače da, uprkos onome što nam nauka pokazuje, neki ljudi i dalje biraju da veruju u moć meseca.
Izvor sujeverja
Prema toj vekovima staroj hipotezi, Aristotel i Plinije Stariji verovali su da, budući da je mozak vlažan, može biti pogođen na sličan način kao što voda na Zemlji biva pogođena mesečevim uticajem. Smatrali su da mesec može izazvati ludilo, epilepsiju ili „napade ludila“.
Čak su i neki moderni mislioci razmatrali ovu ideju.
Psihijatar Arnold Lieber istraživao je ovo verovanje u svojim knjigama „Lunarni efekat: Biološki plimni talasi i ljudske emocije“ iz 1978. godine i „Kako Mesec utiče na vas: Fascinantna i kontroverzna knjiga o ogromnoj moći Meseca da utiče na vaše emocije i način života.“
Lieber je sugerisao da, budući da ljudsko telo čini oko 70 odsto vode, ljudi doživljavaju promene u plimama koje uzrokuje Mesec, baš kao što se to dešava sa okeanima na Zemlji. Napisao je da se tokom punog Meseca drastično povećava učestalost ubistava, samoubistava, nasilnih napada, psihijatrijskih hitnih slučajeva i saobraćajnih nesreća.
Iako teorija možda deluje logično na prvi pogled, stručnjaci su je brzo odbacili. Jedno istraživanje posebno je osporilo ovu teoriju, tvrdeći da je gravitaciona privlačnost Zemlje 5.012 puta jača od mesečeve, čija privlačnost nije veća od težine vaške.
Mesec možda reguliše plime velikih, otvorenih vodenih tela, ali razmislite o njegovom uticaju na čašu vode ili kadu, da ne govorimo o vodi koja čini ljudsko telo.
Astronomi, fizičari i psiholozi su došli do zaključka da ljudsko ponašanje nije povezano sa mesečevim fazama.
Godine 1985, istraživači su sproveli meta-analizu 37 studija upoređujući mesečeve cikluse sa slučajevima poziva kriznim centrima, samoubistvima, zločinima i psihijatrijskim problemima. Rezultati nisu pokazali nikakvu povezanost između punog Meseca i povećanja ovih pojava.
Nekoliko savremenih studija potvrđuje ove nalaze utvrđujući da ne postoji veza između punog meseca i prijema u psihijatrijske bolnice, bolničkih prijema ili agresivnog ponašanja.
Studija sprovedena u Finskoj čak je otkrila da je tokom punog meseca bilo manje ubistava.
Ako nauka pokazuje da povezanost ne postoji, zašto sujeverja i dalje opstaju?
mA, IMA NEČEG, KAD TI KAŽEM
Ako verovanje opstaje (pretežno) hiljadama godina, mora da postoji nešto u tome. Članak u časopisu “Discover” sugeriše da lunarna ludost potiče iz činjenice da je svetliji mesec verovatno više remetio kvalitet sna naših predaka, uzrokujući umor i loše raspoloženje.
Danas su otkriveni neki dokazi koji pokazuju da san može biti pogođen Mesečevim ciklusom. Možda to objašnjava određene promene u ponašanju.
Međutim, mnogi stručnjaci tumače snažna verovanja o Mesečevoj moći kao iluzornu povezanost ili pristrasnost potvrde, u kojoj obraćamo veću pažnju na događaje koji podržavaju naša verovanja nego na one koji ih ne podržavaju. Skloniji smo da primetimo nešto čudno kada je pun Mesec, i to nam ostaje u pamćenju.
„Može biti da očekivanje da će se stvari ‘malo čudno’ ponašati tokom punog Meseca zapravo postaje samoispunjujuće proročanstvo. Ljudi mogu početi da se ponašaju malo drugačije jer veruju da treba da se ponašaju neobično”, objašnjava Ejmi Morin, klinički socijalni radnik.
Bilo da mesec ima nevidljiv uticaj na ljudsko ponašanje ili ne, postoji nešto što se može reći o svesnim načinima na koje ljudi usklađuju svoje ponašanje sa mesečevim ciklusom.
Duhovni značaj meseca
Kod domorodnih kultura širom sveta, mesec ima veliki značaj. U SAD, rani američki Indijanci su priznali da Baka Mesec reguliše plime i pazi na vode Zemlje, a puni meseci su bili važni za praćenje prolaska godine, zbog čega neki puni meseci imaju specifična imena koja se razlikuju od plemena do plemena.
Poštovanje meseca kroz rituale i plesove zahvalnosti ostaje važna praksa i povezanost sa prirodom.
Mesec ima duhovni značaj i za druge grupe. Kao važan igrač u astrologiji, lunarni ciklus se veruje da snažno utiče na ponašanje i raspoloženja.
Mesec se često povezuje sa podsvesti, a ako ste ikada istraživali svoj horoskopski znak, prepoznaćete možda da je vaš „Mesečev znak“, koji se odnosi na mesto Meseca na nebu u trenutku vašeg rođenja, povezan sa vašim emocijama i intuicijom.
Svesno usklađivanje sa fazama Meseca smatra se moćnim duhovnim i samopomoćnim alatom.
Svakih 29,5 dana, Mesec završava pun ciklus, i svaka faza tog ciklusa odgovara određenim radnjama koje se razlikuju među kulturama.
Na primer, veruje se da su puni meseci vreme za samoanalizu, dok je novi mesec prilika za postavljanje namera.
Iako nauka razotkriva mnoge mitove o Mesecu, ljudi i dalje drže do tih aspekata folklora koji ignorišu potrebu za dokazima. Uzrok tome, posebna je priča, a ako vam je previše da sada po tome „kopate“, zažmurite na jedno oko i progledajte kroz prste tom punom Mesecu – to što vas sada muči je sigurno njegovo maslo 😉