Dok čuvam svoje male sestriće, kreće oluja. Nisam iznenađena jer su je meteorolozi najavili ali sam ipak iznenađena jer meteorolozi pričaju istim tonom kad najavljuju oblačan dan i uragan. Zato čovek ne može da zamisli šta znači superćelijska oluja. Možda bi meteorolozi trebalo da pohađaju časove glume pa da nas o vremenu obaveštavaju s više osećanja i mimike. Otvaram ulazna vrata širom jer me fasciniraju vremenske nepogode, ali to je samo zato što se bezbedno nalazim u svom domu.
Gledam u drveće, u debela masivna stabla koja se sada klate kao da su od gume. Sve sitno leti na sve strane. Pitam se kako je pticama ako ih je ovo nevreme uhvatilo u letu. Dečaci me dozivaju da se igramo. Još su mali pa ne znaju da ovo nije obična kiša. Prebrojavam da l’ su mi sve životinje na broju i shvatam da nema mačke. On izlazi napolje kad hoće i pretpostavljam da je izašao pre oluje jer on ne veruje meteorolozima, ne bi verovao ni da je čovek. Uporno ga dozivam, pokušavajući da nadjačam vetar. Trogodišnji Relja odjednom ushićeno objavljuje da ga je pronašao. Dotrčavam do njega i pretpostavljam da je mačka ispod kauča ili u kupatilu, ali Relja mi maše malim žutim foto-aparatom, plastičnom igračkom, na kojoj se fotografije menjaju na klik. I dalje zbunjeno gledam okolo ali na kraju uzimam aparat i gledam kroz tražilo. Na fotografiji je divlja mačka koja leži na steni. Smejem se jer je on sasvim ozbiljan.
CEO TEKST ČITAJTE U VELIKOM LETNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE NA KIOSCIMA OD 27. JULA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
NAPOMENA: NAREDNI BROJ NEDELJNIKA IZLAZI 10. AVGUSTA
