Objašnjavajući kako biznis prolazi pod populizmom na primeru Mađarske, Rejčel Klajnfeld iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir konstatuje svojevrsni paradoks: „Na tržištu država (vlada) odlučuje ko dobija, a ko gubi… Država koristi moć da namerno iskrivi tržišta. Poslovna veština i normalno kreativno poslovanje na slobodnom tržištu više ne određuju pobednike i gubitnike. Umesto toga, vladajuća partija Fides koristi tržište za bogaćenje prijatelja, kažnjavanje neprijatelja i prisiljavanje na političko poštovanje. Sa toliko moći, Orban i Fides mogu da uzdignu pojedince do ogromnog bogatstva nameštajući im ugovore sa EU ili prisiljavajući strane firme da prodaju svoje biznise u Mađarskoj novom vlasniku koji je povezan sa vladajućom strankom.“
Još 2018. godine Odbor za budžetsku kontrolu Evropskog parlamenta konstatovao je da raste bojazan da sredstva EU za finansiranje infrastrukturnih projekata (25 milijardi evra za sedam godina) završavaju u džepovima Orbanove porodice, prijatelja i političkih pristalica.
Jedan od upečatljivih primera takve prakse bio je dodela sredstava iz fondova EU za oživljavanje turizma u gradu Kestej na jezeru Balaton. Mađarska vlada 2014. godine planirala je 1,4 milijarde evra za razvoj turizma na Balatonu do 2030. a od te sume 40 odsto obezbeđeno je iz evropskih fondova za razvoj nerazvijenih regiona Unije. Od 2014. do 2018. godine sedam najvećih hotela na obali jezera u Kesteju promenili su vlasnike. Javno dostupni podaci, koje je naveo Rojters, pokazuju da su vlasnici šest od tih sedam hotela Lorinc Mesaroš, premijerov prijatelj iz detinjstva i jedan od najbogatijih mađarskih biznismena, i Orbanov zet Ištvan Tiborč. Mesaroš je, inače, vlasnik 33 hotela, 19 hotelskih projekata i 13 kampova koji okružuju jezero Balaton.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON