Pop kraljica Madona ceo život bori se protiv samo jedne stvari: predrasuda. Diva pop muzike, posle toliko decenija na sceni, a u iščekivanju izlaska svog 14. albuma „Madam X“, požalila se britanskom Vogu da se od osamdesetih ništa nije promenilo kada je u pitanju stav prema njoj i da i danas mora da ulaže nesvakidašnji napor da bi dokazala da je ostala Madona.
Ceo njen život je, slobodnom parafrazom, borba. Danas, ona se bori sa ejdžizmom, i time što je ljudi kažnjavaju jer „ima 60 godina“.
„Ljudi su uvek pokušavali da me ućutkaju iz ovih ili onih razloga, bilo zato što nisam dovoljno lepa, ne pevam dovoljno dobro, nisam dovoljno talentovana, nisam dovoljno udata, i sada što nisam dovoljno mlada. I dalje pokušavaju da pronađu razlog da nastave sa napadima na mene. Sada se borim sa ejdžizmom, sada sam kažnjavana jer imam 60 godina.“
Možete da je volite ili mrzite, a možete i da budete potpuno ravnodušni, ali Madona je ostala žena koja je promenila pop industriju, i koja i sa šezdeset godina ima dovoljno snage, ili sujete, zavisi koje komentare čitate, „utrkuje“ se sa daleko mlađim koleginicama. Taman pomislite da je scena pripala Lejdi Gagi i sličnima, Madona se vrati. To joj se pak i zamera: šta priliči jednoj šezdesetogodišnjakinji? Ali zar to nije Madona i zar i ona može da ostari?
Ejdžizam nije reč novijeg porekla, skovao ju je Nil Batler, 1969. godine, zbog predrasuda prema starima. Sada samo možda ima šire značenje. Šest banki prepreka je i za Madonu. Vog, u uvodnom tekstu, objašnjava da je Madona bila sve što je poželela, po potrebi i pevačica, glumica, igračica, filmmejker, aktivistkinja, autorka i filantrop. Kabala, usvojena deca, život na engleskom seoskom imanju, dominatriks: Od Eve Peron do Bretles Mahoni iz „Dika Trejsija“ i Merilin Monro – sve je to Madona, pa i više. Zategnuta do poslednjeg grama na sebi, sa 14 studijskih albuma, njena karijera je, ipak, i dalje borba.
„Da li je u pitanju ejdžizam ili užasna i nevažna muzika koju sve više gura što je starija“, stoji u jednom od komentara na tekst. „Ona je uspešna po većini standarda, zbog čega se onda žali?“ „Minimalno talentovana ali pronicljiva poslovna žena je stalna žrtva, mada sa milionima u banci…“ Komentari nisu iz Srbije, ali kao da su sa naših društvenih mreža.
I dok joj poručuju da „ostari graciozno“, Šarliz Teron se bori da ne igra majke devet godina mlađim koleginicama i u četrdeset trećoj, a Helena Kristensen mora da bira šta će obući jer joj bivša urednica britanskog Voga kaže da je prestara za topiće, Madona kaže da je pak motiviše to što će utrti put ženama koje dolaze, iako se njeno shvatanje brige o mlađim generacijama kao njene obaveze često pretvori u ogovaranje njene sujete. Tako ona kaže da društvo ima tendenciju da okreće žene jedne protiv drugih, kao i da je žene tokom karijere nisu podržavale. „Nemam živi uzor jer niko ne radi ono što ja radim. I to je pomalo strašno.“
Tagovi
