Pop kraljica Madona kaže da ni sama ne zna koliko puta su joj muškarci u karijeri tražili oralni seks ili seks u zamenu da joj izdaju album, prenosi Gardijan.
„Ne mogu da vam nabrojim koliko mi je muškaraca reklo: ‘Ok, ako mi popušiš’, ili: ‘Ok, ako spavaš sa mnom’. Seks je trgovina, znate. Volela bih da ima mnogo više žena u muzičkoj industriji koje su više politiki orijentisane ili gasnije o svim stvarima u životu, a ne samo o… nejednakosti polova.“
Madona je nedavno govorila o tome kako joj se nekadašnji filmski producent Harvi Vajnstin nabacivao, prelazeći sve „linije i granice“ dok su radili 1991. godine na dokumentarcu „U krevetu s Madonom“. Ona kaže da je Vajnstin bio nedodirljiv, a njegova reputacija vrlo poznata, ali da mu se sve tolerisalo jer je „to, eto, Harvi Vajnstin“. „Bilo je sve prihvatljivo. I pretpostavljam da je to strašno. Jer ako ljudi urade dovoljno stvari, bez obzira koliko je to odvrato i grozno i neprihvatljivo, ljudi to prihvataju. I takve stvari sigurno postoje i u muzičkoj industriji.“
Na Jutjubu još postoji snimak iz 1984. kada je promovisala pesmu „Holiday“, šest meseci od objavljivanja debi albuma, a voditelj Dik Klark, objašnjavao ko je ona. Godinu i po dana kasnije, ceo svet je sasvim dobro znao ko je Madona. Album „Like a Virgin“ prodat je u 3,5 miliona kopija za 14 nedelja samo u Sjedinjenim Državama. Njenih šest pesama postali su Top 10 u svetu za manje od godinu dana. Film „Desperately Seeking Susan“ bio je niskobudžetni film, ali postao je hit na boks-ofisu. Nije više bila samo jedna od novih post-disko dens-pop pevačica.
Na snimku on nju pita šta bi volela postigne, na šta ona samouvereno odgovara: „Da vladam svetom“. Tridesetpet godina kasnije, ona se smeje i kaže da nije bila baš tako puna samopouzdanja kao što je zvučalo. „Možda sam bila nesigurna, možda sam se osećala kao niko, ali znala sam da moram da postignem nešto. Ako želim da uradim nešto od svog života, moram da, znate, bacim sebe u mračan svemir, spustim se na put kojim se ređe ide. Inače, zašto živeti?“
„To mi je oduzelo dah. Ne mogu da vam opišem. Sećam se prvog koncerta koji sam imala na Virdžin turneji, u Sijetl, kada je sve postalo veliko i nisam mogla da se pripremim za to. To je bukvalno isisalo život iz mene, vazduh iz mojih pluća, kada sam izašla na scenu. Imala sam neku vrstu vantelesnog iskustva. Nije to loše osećanje, nije to osećaj koji je van kontrole, već doživljaj kao iz drugog sveta, na koji ništa ne može da vas pripremi. Mislim, na kraju se navikneš na to.“
Madona kaže da je današnji digitalni svet nešto što joj izaziva „vrtoglavicu“, kaže da pravi umetnik ne može da stvara od toliko smetnji, buke, ljudi, i da to „oduzima umetnikovu sposobnost da raste“. Ona kaže da joj uopšte ne odgovara moderan način pisanja pop pesama, gde se radi s „mnogo ljudi“. Ona kaže da o novoj muzici saznaje od trinaestogodišnje kćerke, dodajući da se slaže da sadašnja muzika, tj. reči pesama, degradiraju žene. Ona kaže da pop muziku sluša i da joj nije jasno zbog čega je ženama u određenim godinama zabranjeno da stvaraju „mladalačkku, zabavnu, seksi muzikuu“.