Madžar: „Moćne ličnosti u državi deluju kao institucije, na izopačen i poguban način“…

(Beta) – Profesor Ljubomir Madžar ocenio je da je cena kupovine socijalnog mira u Srbiji visoka i da je tražiti dobre poteze u politici aktuelne vlasti isto kao i tražiti iglu u plastu sena, i to u plastu u kome igle najverovatnije nema.

„Kupovina socijalnog mira, kao i svaka druga kupovina uvek se plaća. Cena je ovoga puta vrlo visoka. Ona se uglavnom obavlja preraspodelom dohotka, i to tako što se preraspoređuje sa segmenata gde je relativno mnogo dohodaka, a malo glasova za sledeće izbore – u prilog društvenih grupa sa relativno malo dohotka i mnogo glasova“, rekao je Madžar za portal Nezavisnost.org.

Dodao je da je to dobro usklađeno s interesima vlasti kojoj je cilj maksimiziranje broja glasova, ali je pogubno po privredu i njen razvoj.

„Takva preraspodela odgovara političkom direktorijumu, ali je štetna za privredu jer bivaju kažnjavani oni koji su najefikasniji i razvojno najpropulzivniji“, ukazao je Madžar.

On je naveo da u Srbiji na sceni jednopartijski sistem gde ne postoje institucije pred kojima bi vlast bila odgovorna.

„Upravljanje državom i društvom potpuno je personalizovano, a moćne ličnosti deluju kao institucije, dakako, na izopačen i društveno poguban način“, rekao je Madžar.

Komentarišući aktuelna poskupljenje u Srbiji on je rekao da je inflacija „veliki terminator životnog standarda“ jer rast cena smanjuje kupovnu moć svih dohodaka, a stanovništvo suočeno sa sve većim i većim cenama neće imati drugog izbora nego da u odgovarajućem stepenu smanjuje kupovine i potrošnju poskupelih proizvoda i usluga.

Prema njegovim rečima, cenu inflacije ne plaćaju ravnomerno svi građani.

„Da cene osnovnih potrepština rastu po stopi koja prevazilazi opštu stopu inflacije jedna je od temeljnih empirijskih pravilnosti koje prate sve inflacije, pa je to razlog zbog koga troškovi inflacije bivaju krajnje neravnomerno raspoređeni. Ta ravnomernost je očito nepravična jer najviše poskupljuje ono što u budžetima siromašnih domaćinstava ima najveće učešće. Kad je u pitanju udar inflacije na siromašne, još više nego inače dolazi do izražaja prastaro iskustvo sumirano izrekom: Zlu se nadaj, dobra biti neće“, rekao je Madžar.

On je upozorio i na rizike od prekomernog zaduživanja Srbije jer jeu periodu aktuelne vlasti dug u celini vrlo brzo rastao i postao daleko veći društveni teret nego što je bio prilikom smene vlasti 2012. godine.

„U godini 2012, kada je sadašnji režim došao na vlast, javni dug je činio tek nešto preko 30 odsto BDP-a. Nakon toga, tokom vladavine aktuelne koalicije, ovaj količnik je istrajno i brzo rastao premašivši 70 odsto, zatim u sledećim godinama taj količnik je blago opadao i neposredno pred izbijanje pandemije pao na oko 50 odsto da bi se tokom epidemije povećao na sadašnjih nepunih 60 odsto“, rekao je Madžar.

Kako je istakao, najkraći i najjasniji uvid u neuspešnu politiku zaduživanja aktuelne vlasti dobija se ako se uzmu u obzir dve činjenice – stopa rasta BDP-a u periodu aktuelne vlasti niža je za oko 2,5 puta od stope rasta iz perioda prethodne vlasti i odnos javnog duga prema BDP-u je povećan za oko 65 odsto.

„Više duga, a manje rasta – posve je jasna karakterizacija razvojnih učinaka aktuelnog režima“, rekao je Madžar i upozorio na nedomaćinsko trošenje kredita i novca poreskih obveznika.

Na kazne i penale u izgubljenim sporovima pred međunarodnim sudovima i arbitražama prošle godine je, kako je rekao otišlo 270 miliona evra, a na „predizborno podmazivanje“ izbornog tela otišlo je par stotina miliona evra.

„Na opremanje vojske otišao je silan novac, a moralo bi da bude jasno da tu opremu možemo operativno da aktiviramo samo tako što ćemo zaratiti sa SAD. Veće ratne operacije na ovom terenu nisu moguće, a da se ne umeša neko daleko jači od nas“, rekao je Madžar i podsetio da je pre petnaestak godina predlagao da Srbija postepeno rasformira vojsku, a aktivne starešine na povoljan način penzioniše.

Potvrdio je da i dalje zastupa taj stav i ocenio da je „krajnje vreme da uočimo da se sa jačima od sebe u sukobe možemo upuštati samo na svoju ogromnu štetu, merenu pored ostalog i desetinama hiljada izgubljenih života“.

Javna preduzeća su prema Madžarovom mišljenju „društveni kancer“ igutaju na stotine miliona evra godišnje, ponajviše posredstvom državnih garancija za kredite kojima pokrivaju svoje tekuće troškove, a koje nisu u stanju da servisiraju.

„Pošto je država garant, otplata pada na budžet. Javna preduzeća su opasno sredstvo upravljanja radnim mestima i alokacije tih mesta na partijske aktiviste. Ona tako vladajućoj stranci daju ogromnu prednost u odnosu na sve druge, tako se minira konkurencija između stranaka, vladajuća stranka faktički uništava svoje političke konkurente dok sistem klizi ka jednopartijskom režimu i tu se čvrsto ukopava. Zbogom demokratijo!“, upozorio je Madžar.

Ocenio je da je „privlačiti strane investitore javnim novcem, a te transakcije zastrti velom državne tajne sablažnjiva perverzija za koju nije jasno može li se naći u bilo kojoj drugoj zemlji van Srbije“.

„Kakve god i kolike god da su subvencije, one nisu dozvoljene ako nisu javno obznanjene, tj. ‘transparentne’. Očigledno forsiranje stranih investitora biće da je izazvano okolnošću da se aranžmani s tim strancima lakše i formalno bezbednije mogu zastrti sablažnjivim velom državne tajne“, rekao je Madžarza portal Nezavisnost.org.