Mikser je ponovo u našem gradu. Gde ste bili i šta ste radili protekle dve godine?
Zatvorili Mikser House zbog pritisaka vlasnika prostora da naš centar za pomoć izbeglicama Miksalište prestane sa radom. Uz nadljudske napore otvorili Mikser House u Sarajevu i zatvorili ga posle četiri meseca zbog tamošnjih izneverenih dogovora. Vratili se u Beograd i izborili se za opstanak Miksališta koje nakon četiri godine i dalje svakodnevno prihvata nove izbeglice i migrante. Preselili se na Donji Dorćol. Posvetili se svojim profesijama, Ivan profesuri na Fakultetu savremenih umetnosti i pisanju autobiografske drame „Ljubav u Savamali“, ja arhitekturi, održivom urbanom razvoju i saradnji sa Ujedinjenim nacijama. I sve to spojili u jubilarni 10. Mikser festival koji se od 24. do 26. maja održava na Donjem Dorćolu.
Ove godine koncept je naslonjen na cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj. Na koji način ove ozbiljne teme korespondiraju sa festivalom urbane kulture?
Urbana kultura je neodvojiva od blagodeti, ali i izazova urbane sredine. Sad već svi znamo mantru da će, kao posledica rapidne urbanizacije, do 2050. godine 70% stanovništva planete živeti u gradovima čije ekonomije po pravilu propagiraju potrošačke navike i vrše veliki negativni uticaj na životnu okolinu, da ne pominjemo generisanje nezamislivih količina otpada čiji najveći deo završava na deponijama. Pitanja gradova i uslova života u njima postaju novo političko polje borbe za osnovna ljudska prava, prava na čist vazduh, pijaću vodu, zelenilo, obnovljivu energiju, čistu reku i okolinu, jednom rečju čist, zdrav i zeleni grad… Cirkularna ekonomija je šansa za drastično smanjenje otpada, maksimalno iskorišćenje već upotrebljenih materijala i samim tim zaštitu prirodnih resursa od nove eksploatacije. Snažna kopča između održivog razvoja, kružne ekonomije i kreativnih disciplina, jeste upravo imperativ promišljanja potpuno novih načina na koje dizajniramo, proizvodimo, konzumiramo i koristimo proizvode i usluge.
Da li je Donji Dorćol nova Savamala?
Nadam se da nije. Savamala je simbol propuštene šanse za organsku revitalizaciju jednog autentičnog dela grada koji je mogao da bude jedinstven primer saradnje struke, lokalne samouprave, kulturnih kolektiva, lokalnih preduzetnika i građana u iznalaženju zajedničkih održivih rešenja koja bi unapredila kvalitet života svih građana. Duh jednog mesta predstavlja mnogo više od betoniranih trotoara, prekrečenih fasada i biljaka u velikim saksijama, iako taj fejslifting sigurno godi oku površnog posmatrača. Uključivanje građana u odluke koje se tiču njihovog neposrednog okruženja je sasvim standardna praksa mnogih evropskih gradova na koje je Beograd mogao da se ugleda, pogotovo kada je reč o humanom razvoju priobalja i javnih prostora. „Kulturološko čišćenje“ Savamale i njena dubajska interpretacija doneli su novi društveni obrazac koji produbljuje socijalni i kulturni jaz u četvrti koja je doskoro izučavana na svetskim univerzitetima, od London School of Economics, preko Harvarda, do Bauhausa, kao jedinstven primer razvoja grada u sinergiji lokalne i kreativne zajednice.
Donji deo Dorćola je utočište za ljude koji u ovom gradu traže ostatke njegovog šarma i lokalnog identiteta, autentični životni miks koji postaje sve dragoceniji u eri konzumerizma i investitorskog urbanizma. Ono što podseća na Savamalu jeste pozitivna energija ljudi i spremnost na razmenu, druženje i zajedničko stvaranje. Nadam se da će Donji Doroćol dobiti šansu da se razvija prirodno, osluškujući potrebe svojih stanovnika koji su po lokalpatriotizmu prevazišli Savamalce.
Novi format festivala je konferencija Shift?
Mikser je uvek spajao nespojivo i predstavljao mesto susreta i razgovora ljudi iz najrazličitijih delova društva. Zahvaljujući temi kružne ekonomije koja mora da uključi sve aktere društva, ove godine taj miks učesnika i publike je izraženiji nego ikada. Udruživanjem snaga festivala sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj uspeli smo da motivišemo i uključimo u razgovore predstavnike institucija, kompanije, tehnološke stručnjake, akademsku, kreativnu i IT zajednicu, medije, aktiviste i građane. Očekujemo da čujemo različite glasove, suprotstavljene stavove i interese, predloge za moguća rešenja i partnerstva, da naučimo nešto iz primera dobrih praksi lidera kružne ekonomije iz Finske, Holandije i Slovenije i donesemo konkretne zaključke o daljim koracima u našem lokalnom kontekstu.
Koje postulate održivosti biste nama, kao medijskoj kompaniji predstavili kao uslov za bolje i uspešnije poslovanje u budućnosti?
Zavisi šta znači bolje i uspešnije poslovanje. Odgovorno poslovanje jednih novina može da uključi akcije pošumljavanja, upotrebu sertifikovanog recikliranog papira, upotrebu ekoloških boja za štampu, plan reciklaže remitende itd., što su verovatno još uvek cenovno nekonkurentne stavke u budžetu jednih domaćih novina. Ono što ne košta mnogo, a može staviti Nedeljnik u lidersku poziciju na našem tržištu, jeste edukacija čitalaca i uticaj na njihove održive navike, pokretanje rubrike o pitanjima održivog razvoja, dometima domaćih stručnjaka i istraživačko novinarstvo u ovim oblastima, u cilju zaštite interesa građana, Erin Brockovich stajl.
I na kraju ono što mnoge zanima: kad će novi Mikser House na Dorćolu?
Papa was a rolling stone, wherever he laid his hat was his home…
Tagovi
