U ovogodišnjem izdanju Bašta Festa, koje se od 4. do 7. jula održava u Bajinoj Bašti, publika će moći da pogleda 25 kratkih igranih filmova u glavnoj takmičarskoj selekciji, po izboru selektorke i suosnivačice festivala, glumice Maje Šuše. Očekuje nas pet svetskih i 20 srpskih premijera, četiri domaća ostvarenja, ali i filmovi iz zemalja poput Indonezije, Singappura, Gilipina, Egipta, naravno i iz brojnih evropskih zemalja i regiona. O svem što nas očekuje ove godine, za Nedeljnik govori Maja Šuša.
Maja Šuša, foto: Dalibor Stanković
Pod kojim sloganom se održava ovogodišnji Bašta Fest, odnosno koji je to idejni lajtmotiv koji će krasiti ovogodišnje festivalsko izdanje?
Svake godine prilikom pripreme slogana i vizuelnog identiteta razmišljamo šta je poruka koju želimo da pošaljemo. Ovogodišnji slogan „A gde je tvoj centar?“ postavlja pitanje o vrednostima koje su nam važne, ali i mestima koja nas centriraju. Za nas je to Bajina Bašta i Bašta Fest, a sigurni smo da svako može da pronađe i baci svetlo na svoj „skriveni“ kutak i podeli ga sa drugima, naravno ako to želi. Nažalost, često nam se nekakva centralna mesta nameću i nemaju veze sa našim afinitetima, pa podsećamo da svako ima pravo na prostor kakav zaslužuje.
Koje domaće autore i autorke biste izdvojili u ovogodišnjoj selekciji?
Uvek je čudno izdvajati iz takmičarske selekcije, pa najbolje da kažem sve. Ove godine imamo četiri domaća filma veoma zanimljivih mladih reditelja – Nikole Stojanovića, Milene Grujić, Petra Lakića i Tamare Tasić. Od toga tri svetske premijere što nam je posebno drago i velika čast. Naravno, moram i da izdvojim i jedan dugometražni film – film zatvaranja „Za danas toliko“ reditelja Marka Đorđevića, koji ste, nadam se, imali prilike da pogledate u bioskopu. Ako niste, vreme je da otrčite i ulepšate sebi dan.
Sa druge strane, koje su to tematske celine ili tendencije koje su u fokusu vašeg ovogodišnjeg izbora?
Nikad ne polazimo od tematske celine, već se one same grupišu u zavisnosti od izabranih filmova. Ove godine su to priče o lutanju, identitetu, bežanju ili ostajanju, samoći i neizbežnom odnosu sa roditeljima.
U prethodnim godinama isticali ste značajno učešće autorki u festivalskom programu. Da li je taj broj raste, sem u finalnoj selekciji, i u brojnim prijavama za festival u koje imate uvid? Kako tu stoji domaća fimska struka u odnosu na inostranu, po pitanju rodne ravnoteže?
Apsolutno raste, kao i filmovi sa glavnim ženskim likovima, čak i kada ih režiraju muškarci. Od domaćih filmova rezultat je 2-2, idealno bi bilo kada bi tako bilo i u dugometražnom filmu. Čini mi se da je kod nas teže rediteljkama da se izbore za te „značajne“ pozicije, koje nužno pripadaju muškarcima, ali nadam se da će nas upravo ove mlađe generacije voditi ka promeni.
Kada govorimo o internacionalnim gostima, a često su to vrlo mladi autori/ke, kako oni reaguju kada dođu na Bašta Fest, u jednu relativno nepoznatu sredinu u evropskim okvirima? Šta im ostavi najjači utisak?
Mislim da nevezano od toga odakle dolaze, svi gosti prepoznaju tu prijateljsku, razdraganu energiju koju nosi Bašta Fest. Uglavnom se oduševe prirodom i ljudima, što je sigurna sam, najbolje što možemo da ponudimo.
U jednom od prošlogodišnjih intervjua pomenuli ste da ste pisali scenario za jedan kratki igrani film, koji je podržao i FCS. Kako napreduje ovaj projekat i o čemu se radi u njemu? Možda ćemo ga gledati na nekom od narednih Bašta Festova?
Pripremamo snimanje na jesen, radni naslov je „Možda posle“, a bavi se sazrevanjem i pitanjem roditeljstva, što su teme koje su centralne i u mom životu ovih dana. Na Bašta Festu možemo da ga gledamo samo u okviru revijalnog programa, a videćemo kada dođe vreme za to.
Tagovi
