Interesantno je da ste uspeli nešto što je vrlo teško, da vas napadaju i „četnici“ i „partizani“?
Da, jednom sam se našalio da sam prvi četnik drugosrbijanac. To me povremeno sada već i zabavlja, ali mislim da je objašnjenje jednostavno. Ljudi se ovde svrstavaju čak i kada je to suprotno njihovim uverenjima. Naši političari se često ponašaju kao ljudi bez uverenja. Slobodna je neka ideja na tržištu – „daj ovamo, sad je ja propagiram“.
Zašto sam postao predmet napada sa obe strane? Zato što se trudim da govorim ono što mislim, a ako je to iskreno, to se povremeno neće svideti ni levima ni desnima. Istina nije u punoj meri ni na jednoj od tih strana.
I kada kažem da su pod našom zastavom činjeni zločini kao i pod drugim zastavama, mene optuže da sam autošovinista. Kada kažem da društvo u kome nije sporno da bilo ko ima pravo na grob, mene automatski proglase četnikom. I to često dolazi od ljudi koji su čitave karijere izgradili na zalaganjima za ljudska prava, ali izgleda da ta zalaganja staju na onoj stanici kada se preko puta pojavi neko ko im ideološki nije blizak.
A to je pitanje sa kojim se često srećem i u pravosuđu. Rekao sam jednom da će svaka vlast, jednoga dana, kada se pojedini njeni segmenti nađu pred pravosuđem, najmanje želeti da im sude sudije koje su ih podržavale dok su bili na vlasti…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 16. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
