Drugi pretres slučaja „Napad na Kapitol“ doneo je mnogo novih detalja i podvukao nekoliko starih saznanja, u analizi događaja koji su 6. januara 2021. godine potresli Sjedinjene Američke Države i čitav demokratski svet.
Već prilikom prvog pretresa, zaključeno je da bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ne bi trebalo više da preuzima bilo koju važnu funkciju u društvu (iako on uveliko radi na kampanji za predsedničke izbore 2024. godine).
Drugi pretres potvrdio je da je nedostajalo vrlo malo, da su u pitanju čak bili i centimetri, da Tramp danas uopšte nema potrebu da razmišlja o sledećim izborima i da iz Bele kuće posmatra potpunu eroziju demokratije i američkog društva.
Čovek koji je to sprečio zove se i preziva Majk Pens, Trampov tadašnji potpredsednik.
„Da nije bilo hrabrosti Majka Pensa tog 6. januara, ko zna gde bi se američko društvo danas nalazilo. Bila bi to revolucija unutar demokratskog sistema, po dubini“, poručio je između ostalog demokratski komitet koji pretresa čitav slučaj.
Pravne napore Trampovog tima da poništi izborne rezultate predvodio je konzervativni advokat Džon Istman, saopštio je komitet u četvrtak. Istman je pokušao da ubedi Pensa i njegove savetnike da potpredsednik ima ovlašćenje, prema Zakonu o prebrojavanju glasova iz 1887, da odbije rezultate.
Ovih dana je potvrđeno da Pens takvo pravo nije imao i da su pritisci kojima je bio izložen od strane Trampa lično i svih Trampovih saradnika, mogli da dovedu do toga da napravi vrlo grubu grešku.
Sada smo samo dobili potvrdu da jedan od razloga upada u Kapitol hil i jeste bio da se Pensu „promeni mišljenje“.
Čak je na trećem pretresu u četvrtak objavljeno i da je grupacija pod nazivom „Proud Boys“ imala plan da „ubije Pensa da im se pružila prilika“.
Svedok koji je dao izjavu pod zakletvom i čije svedočenje FBI koristi u ovoj istrazi rekao je da bi „bilo koji predstavnik vlasti bio ubijen da je bio uhvaćen, čak i Nensi Pelosi“. Dodao je i da su ljudi koji su predvodili nemire uzvikivali – „obesite Pensa“.
A šta je Pens zapravo uradio?
Odlučio je da, iako je imao priliku i na to je bio primoravan, ne zaustavi verifikaciju pobede Džoa Bajdena na predsedničkim izborima.
To ga je na kraju dovelo do toga da, prema istrazi FBI, bude „na 40 stopa od svoje smrti“.
Da li je to sve što je Pens mogao da uradi za dobro Sjedinjenih Država?
Ovo se pitanje nametnulo u četvrtak, dok je više miliona ljudi na televiziji gledalo pretres u vezi sa događajima na Kapitol hilu, ali ne sa prizvukom koji ovo pitanje ima na „prvu loptu“.
Nije pitanje da li je Pens tog dana mogao da uradi više. Nego da li je u Pensu dovoljno potencijala da promeni budućnost Sjedinjenih Američkih Država. Jer, kako to reče pesnik Marko Tomaš u intervjuu za Nedeljnik, „i budućnost je istorija“.
Donald Tramp je krenuo u kampanju i pre nego što je ona počela, udario je na svog republikanskog konkurenta u naletu (link ispod) Rona Desantisa, nametnuo je svoj stav o navodnoj „krađi na prošlim predsedničkim izborima“ kao faktor identiteta svakog republikanca u Americi.
Međutim, šta će biti sa energijom ljudi koji ne veruju u te Trampove tvrdnje i nemaju poverenje u čoveka koji je dokazao koliko je rizično dati mu poverenje za bilo šta?
Pens bi mogao da bude opcija za takve republikanske glasače.
Njegove ideje i način komunikacije, nisu mnogo drugačiji od Trampovih. On bez razmišljanja i vrlo oštro udara na Bajdena i „probuđenu levicu“, hvali rezultate Tramp-Pens administracije i vrlo često raspiruje desničarske ideje.
Kako su napisali njegovi biografi: „Ja sam kao Donald Tramp koji poštuje zakon“.
A to je nemoguće zamisliti.
Tako se republikanska trka, koja je pre pola godine delovala kao trka sa jednim učesnikom, polako širi, a „trampizam“ se razgranava od njegovog tvorca Donalda Trampa, preko njegove mlade nade Rona Desantisa, do najblaže varijate „trampizma“ oličene u Majku Pensu.
Čoveku koji je „stajao između Amerike i katastrofe“.
Tagovi
