Negde duboko u mozgu Sonija Vakara, koji je bio izvršni direktor kompanije „Nike Hunting Basketball“, zakopana je uspomena na 1982. To je bio jedan od najveličanstvenijih događaja u istoriji sporta. Majkl Džordan, devetnaestogodišnji freshman, sablasno smiren, diže se na šut i pogađa. Svega 15 sekundi deli ga od osvajanja državnog koledž prvenstva sa Severnom Karolinom.
Sva monumentalnost ovog trenutka nedvosmisleno je ovekovečena u novom filmu „Air“, koji je režirao Ben Aflek. Met Dejmon u ulozi sredovečnog i zadihanog Sonija Vakara, Ben Aflek u ulozi suosnivača Nikea Fila Najta, a maestralna Viola Dejvis u ulozi čelično dostojanstvene Deloris, Džordanove majke.
Sam Džordan nije prikazan u filmu, osim nekih arhivskih snimaka, uključujući i taj istorijski, iz ’82. Dejmonova interpretacija Vakara stalno se vraća proučavanju tog snimka na VHS video traci. Vakaro postaje ubeđen da je Džordan poseban i da Nike ni pod koju cenu ne sme da dopusti da mu se Majkl izmigolji iz ruku, ali se suočava s Najtovom skeptičnošću i žestokom konkurencijom u vidu etabliranog Adidasa i Conversea.
Onaj pravi Vakaro, koji je između ostalog bio i savetnik na filmu, seća se da je Džordana sreo samo jednom.
„U suštini, odmah nam je stavio do znanja da voli Adidas, a tamo bi vrlo verovatno i završio da su oni bili spremni da mu ponude onoliko novca koliko su mu nudili drugi. Pitao sam ga: ’Kome si najbliži?’ Očekivao sam da će reći Dinu Smitu, tadašnjem treneru Severne Karoline, ili nešto nalik tome, ali on me je demantovao. ‘Svojoj porodici’, odgovorio je kratko.“
Uporni Vakaro došao je do adrese Džordanove porodice i stupio u kontakt s njegovom majkom Deloris. „Bila je alfa ljudsko biće“, kaže Soni za nju.
Vakaro kaže da su kolege iz Nikea došle na ideju da naprave novi model sportske obuće koji bi poneo naziv po mlađanom Majklu; ponudili su mu ugovor vredan 2,5 miliona dolara, on ga je prihvatio. Eto, tako je nasta „Air Jordan“. Ipak, Džordanova majka bila je ta koja je dodala ključnu klauzulu, insistirajući na tome da njenom sinu sleduje procenat od svakog prodatog para.
„Majkl je promenio svet“, kaže Vakaro. „Ljudi misle da je on najveći košarkaš koji je ikada hodao Zemljom. Možda i jeste. Ne zanimaju me preterano polemike oko sportskih ikona i G.O.A.T.-ova, ali ono što mogu da kažem – a to sam shvatio tek kada sam odgledao film – jeste da je Majkl Džordan čovek koji je afroameričkim sportistima otvorio puteve koji vode velikim zaradama, otvorio im je mogućnosti skapanja poslova i stvorio je nešto što će večno živeti. Gde još u svetu možete da vidite nečiju staru patiku koja sada vredi milion dolara?“
Što kaže Derek Troter, He who dares, wins!; Nikeu se rizik isplatio, i još kako. Džordan je osvojio šest NBA titula sa Čikago Bulsima, postao milijarder i sada je vlasnik Šarlot Hornetsa. Prošle godine njegov brend doneo je Nikeu 5,1 milijardi evra, a logo Jumpman Džordana koji skače s loptom u ruci jedan je od globalno najprepoznatljivijh logoa ikada.
Ipak, Air nam ne pruža celu priču; 1991. godine, Nike je otpustio Sonija Vakara. „Jednog dana Fil me je samo obavestio da više nisam član Nikea. Bio je to posao, i ja sam savršeno razumeo. Život ide dalje. Ja sam nastavio po svom, a on po njegovom“, kaže Soni.
Vakaro se pridružio suprotnom taboru – Adidasu – i s Kobijem Brajntaom uradio isto ono što je uradio i s Džordanom i Nikeom. Brajant je Brajnt, o njegovoj karijeri besmisleno je govoriti, i bio je to svojevrsni vid poetske pravde za Vakara, iako on poriče da je ikada gajio animozitet prema Nikeu.
„Fil je taj koji je verovao meni, koji je verovao Majklu, i ja ne mogu da se ljutim na njega.“
Međutim, da u odnosu Vakara i Nikea, pa čak i Vakara i Džordana, baš i nije sve tako jasno svedoči članak iz USA Today-a, objavljen 2015. godine. U njemu je Najt citiran: „Soni je pomogao, ali daleko od toga da je bio najzaslužniji u tom procesu.“ Džordan je dodao kako Soni voli da preuzima zasluge, usaglasivši se s Najtovom tvrdnjom. Sve to navelo je Sonija da izjavi kako „Najt laže, a Majkl laže još više od njega“.
Roland Lazenbi, sportski pisac i biograf Džordana, Brajanta i „Medžika“ Džonsona, s Vakarom je obavio iscrpan intervju.
„Soni je bio mozak, i to, po sopstvenom priznanju, pomalo podmukao mozak Nikea. Ono što je njega toliko povredilo jeste činjenica da je Nike uložio toliko napora kako bi kreirao jednu potpuno novu, revizionističku istoriju koja njega iz sebe isključuje“, kaže Roland.
Aflekov film nudi korekciju, i Vakaro, baš kao što je to učinio s Džordanom i Kobijem, jasno uviđa potencijal. „Rečeno mi je da Soni ne dobija ni novčića za ovaj film, ali on to veoma ceni“, kaže Roland. „On je sada stari gospodin, a Nike je i dalje moćni gigant. U ovom filmu Soni vidi šansu da se konačno čuje i njegova strana priče.“
„Pre NBA drafta 2008, sedeo sam s Majklom Džordanom. Kobi je jurišao ka svojoj MVP tituli, a Liga je postavila Džordana za vlasnika Šerlotove franšize. Kada sam ga pitao da se osvrne na svoj život, on me je samo pogledao i rekao: ’Ključan je tajming’. Eto, razmišljam o tome i ne mogu a da ne pomislim na Sonija Vakara, jer on je bio taj koji je prepoznao pravi tajming. On je bio taj koji je učestvovao u Džordanovom dizanju u nebesa, i on je bio taj koji je udario temelje modernom sportskom poslovanju. Air Jordan je danas svetski prepoznatljiv brend, ali ja ne bih rekao da je to poslednji veliki američki fenomen. Međutim, u vremenima kada je američki uticaj dovođen u pitanje, e u tim vremenima iskrsao je Džordan, neprolazna figura, i upravo Soni bio je taj koji je osetio pravi trenutak“, priseća se Lezenbi.
Tagovi
