Broj slučajeva raste širom sveta, uključujući i Srbiju, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je proglasila globalnu hitnu zdravstvenu situaciju želeći da obezbedi koordinisani međunarodni odgovor.
U eri pandemije koronavirusa prethodna terminologija je opšte mesto, ali se navedeno odnosi na širenje majmunskih boginja. Ipak, svetski zdravstveni stručnjaci ističu da je malo verovatno da će aktuelna epidemija stvoriti scenario sličan onom iz 2020, makar i rastao broj slučajeva, zbog čega i šefica SZO tima protiv korone Marija Van Kerkhova kaže da bi širenje majmunskih boginja „trebalo postaviti u kontekst jer to nije kovid-19“.
Majmunske boginje nisu novi virus i šire se prvenstveno bliskim kontaktom, u prošlosti najčešće u dodiru sa životinjama. Virus je otkriven kod laboratorijskih majmuna 1958. godine – što je kumovalo nazivu – ali naučnici smatraju da su glavni prenosioci zapravo glodari u divljini tropskih i kišnih šuma centralnih i zapadnih delova Afrike, piše Njujork tajms.
Prva infekcija kod ljudi identifikovana je 1970. u Demokratskoj Republici Kongo, a od tada je popisano nekolicina epidemija u jedanaest afričkih zemalja, sa manje od 1.000 slučajeva, i sporadični primeri na drugim kontinentima. Generalno, DNK virusi poput majmunskih boginja su veoma stabilni i evoluiraju izuzetno sporo u poređenju sa RNK virusima kao što su koronavirus ili ebola, ali naučnici su sada primetili par mutacija koje se još izučavaju.
Stručnjaci nude pojedina objašnjenja za porast učestalosti epidemija u Africi, a istraživanja su pokazala da su infekcije poslednjih decenija postala češće zbog urbanizacije i krčenje šuma – i posledično – češćeg kontakta ljudi i životinja, kao i putovanja.
Osnovna razlika u odnosu na koronu je što se zaraza prenosi i fizičkim kontaktom. Međutim, majmunske boginje se prenose i posredno – korišćenjem kontaminirane odeće ili posteljine – i respiratorno – kapljicama nakon kijanja i kašljanja.
Takođe, prenose se i sa majke na fetus preko placente, a većina slučajeva u 2022. evidentirana je kod muškaraca, od kojih se mnogi identifikuju kao homoseksualci.
Budući da je u ovom trenutku teško razaznati da li se virus prenosi i seksualnim putem, pojedini stručnjaci i akademici su zabrinuti zbog stigme koju sa sobom nosi označavanje majmunskih boginja kao seksualno prenosive infekcije.
Drugi, ipak, tvrde da je veoma važno uvrstiti i seks kao mogući faktor rizika kako bi se pomoglo onima koji su trenutno najranjiviji – muškarcima koji imaju seks sa muškarcima. U studiji koja je uključivala istraživanje više od 500 slučajeva prijavljenih u šesnaest zemalja između aprila i juna istraživači su otkrili da je 98 odsto slučajeva majmunskih boginja zabeleženo među muškarcima koji imaju seks sa istim polom.
Takođe, mnogi slučajevi u aktuelnoj epidemiji imali su pojavu lezija ili pustula na genitalnim regionima, a ne klasične simptome majmunskih boginja nalik gripu praćene osipom po celom telu.
Ujedno, debata o majmunskim boginjama kao seksualno prenosivoj bolesti je stvorila zabunu i o tome koliki rizik ovaj virus predstavlja za druge grupe, uključujući žene i decu.
Do sada je razjašnjeno da zaraza nije vezana za seksualnu orijentaciju ili pol, iako je broj slučajeva kod žena i dece relativno mali, čak i sada kada je nadzor nad širenjem zaraze prilično prisutan. Uopšte, rizik za opštu populaciju je prilično nizak.
Malo je verovatno da će ljudi dobiti majmunske boginje u zajedničkim prostorima poput škola i kancelarija. Majmunske boginje podrazumevaju blage simptome koji se javljaju u roku od šest do trinaest dana nakon inficiranja, ali mogu da potraju i do tri nedelje. Ljudi koji se razbole obično imaju groznicu, glavobolju, bolove u leđima i mišićima, otečene limfne čvorove i opštu iscrpljenost.
Većina ljudi takođe razvije bolan osip koji je karakterističan za viruse boginja – na licu, rukama, stopalima, ustima ili genitalijama. Deca i ljudi sa osnovnim imunološkim nedostacima mogu razviti teže simptome, ali su majmunske boginje retko fatalne.
Tagovi
