Majmunske boginje bi uskoro mogle da dobiju novo ime jer postojeće podstiče diskriminaciju i stigmatizira.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prošle nedelje da s „partnerima i stručnjacima širom sveta radi na promeni naziva virusa majmunskih boginja i njegovih sojeva“.
Ti sojevi su posebno kontroverzni jer su nazvani po afričkim regijama.
Prošle godine je SZO sve varijante kovida odlučio da nazove po slovima grčkog alfabeta kako se ne bi stigmatizovala mesta gde su se prvi put pojavile.
Samo nekoliko dana pre nego što je SZO objavio da će majmunskim boginjama promeniti naziv, grupa naučnika u javnom pismu je pozvala na „hitnu potrebu uvođenja nediskriminatorne i nestigmatizujuće nomenklature“ virusa, prenosi N1.
U pismu, koje je potpisalo i nekoliko afričkih naučnika, posebno se upozorava na „zapadnoafrički“ i „srednjeafrički“ soj virusa majmunskih boginja.
Ove godine zabeleženo je više od 2.100 zaraza majmunskim boginjama, od čega ih je 84 odsto u Evropi, 12 odsto u Severnoj i Južnoj Americi, a samo tri odsto u Africi.
Nije bolest majmuna
Ojevale Tomori, virusolog na univerzitetu Redemer u Nigeriji, podržava promenu naziva sojeva majmunskih boginja.
„Ali čak je i naziv majmunske boginje pogrešan“, izjavio je on za AFP i dodao „da sam majmun, protestovao bih, to zapravo nije bolest majmuna“.
Virus je tako nazvan jer je otkriven među majmunima u danskoj laboratoriji 1958. godine, ali ljudi su se njime uglavnom zarazili od glodara.
Postojeća epidemija neobična je u smislu da se isključivo širi kontaktom sa čoveka na čoveka“, kaže Olivie Restif, epidemiolog sa Kembridža.
„I zato je pošteno reći da postojeća epidemija ima malo veze sa Afrikom, jednako kao što talasi kovida i njegove varijante imaju malo veze sa azijskim šišmišima, odakle je izvorno krenuo“, dodao je.
Stigmatizacija Afrike
Mozez Džon Bokarie sa univerziteta Njala u Sijera Leoneu takođe se slaže sa promjenom naziva.
„Majmuni se uglavnom povezuju s Afrikom“, rekao je.
On je dodao da je duga je i mračna istorija upoređivanja crnaca sa majmunima i da nikakvi nazivi bolesti ne bi trebalo da budu okidač za to.
Restif naglašava da je ova debata „deo šireg pitanja stigmatizacije Afrike kao izvora bolesti“.
„Videli smo to sa HIV-om 80-ih godina prošlog veka i tokom epidemije ebole 2013. godine“, rekao je za AFP.
Svetska zdravstvena organizacija će objaviti nove nazive za majmunske boginje što je pre moguće, rekao je čelnik organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus.
SZO odlučila je da ta bolest, iako izaziva zabrinutost, još uvek ne predstavlja globalnu zdravstvenu krizu.
„Duboko sam zabrinut zbog epidemije majmunskih boginja, očito se radi o pretnji koja se razvija i moje kolega i ja pažljivo je pratimo“, saopštio je Tedros.
Tagovi
