Početkom meseca, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je na širenje virusa mpoks, poznatijeg kao “majmunske boginje”, u delovima Afrike. Proglašena je globalna zdravstvena vanredna situacija od međunarodnog značaja, što je najviši nivo alarma prema međunarodnom zdravstvenom pravu.
Ovo je drugi put u tri godine da je SZO proglasila izbijanje majmunskih boginja kao globalnu vanrednu situaciju. Prema dostupnim podacima, broj obolelih je povećan za 160 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je smrtnost povećana za oko 19 odsto.
Iako se činilo da je virus daleko od nas, brzo su stigle vesti da su prvi slučajevi potvrđeni u Švedskoj, što znači da su majmunske boginje ušle u Evropu na velika vrata. Izglda da je došlo vreme da se testira koliko smo naučili iz brzog delovanja tokom pandemije COVID-19 i da li ćemo moći da primenimo te lekcije kako bismo efikasno zaustavili najgori scenario.
Prema Američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), majmunske boginje su prvi put identifikovane kod laboratorijskih majmuna 1958. godine, ali je bolest prvenstveno pogađala divlje životinje, posebno u centralnoj i zapadnoj Africi. Slučajevi kod ljudi bili su retki sve dok nedavna izbijanja nisu izazvala zabrinutost zbog potencijala za širenje.
Majmunske boginje ili mpoks (Mpox) bolest je uzrokovana virusom iz porodice koja obuhvata i virus variola (male boginje). Iako su obično manje ozbiljne od malih boginja, majmunske boginje mogu izazvati ozbiljne simptome i komplikacije.
Početni simptomi uključuju groznicu, glavobolju, oticanje, bolove u leđima i mišićima. Nakon što groznica popusti, može se razviti osip koji najčešće počinje na licu, a zatim se širi na dlanove i tabane. Osip se menja u različite faze pre nego što se pretvori u krastice koje mogu ostaviti ožiljke. U težim slučajevima, lezije mogu zahvatiti celo telo, uključujući usta, oči i genitalije.
Prema CDC-u, majmunske boginje uključuju i druge simptome kao što su groznica, jeza, otečeni limfni čvorovi, iscrpljenost, bolovi u mišićima i leđima, glavobolja, respiratorne smetnje (bol u grlu, zapušen nos ili kašalj).
Širenje osipa
Iako ovaj virus nije nova i neistražena bolest, sada je postao posebno zabrinjavajuć zbog svog brzog širenja i uticaja na ranjive populacije. Tradicionalno prisutan u udaljenim selima tropskih prašuma Zapadne i Centralne Afrike, mpoks je ove godine „eksplodirao“ u brojnim novim oblastima. U Demokratskoj Republici Kongo (DRK), bolest je uzrokovala više od 14.000 infekcija i 524 smrtnih slučajeva od početka 2024. godine. Takođe se širi u Burundi, Keniji, Ruandi i Ugandi, gde ranije nije bila endemska.
Početni simptomi uključuju groznicu, glavobolju, oticanje, bolove u leđima i mišićima. Nakon što groznica popusti, može se razviti osip koji najčešće počinje na licu, a zatim se širi na dlanove i tabane. Osip se menja u različite faze pre nego što se pretvori u krastice koje mogu ostaviti ožiljke. U težim slučajevima, lezije mogu zahvatiti celo telo, uključujući usta, oči i genitalije.
Novi soj virusa, Clade Ib, koji je otkriven u istočnom delu Konga i potvrđen u susednim zemljama, čini ovu epidemiju posebno opasnom. Ovaj soj se prenosi među ljudima, često putem seksualnog odnosa, ali i drugim fizičkim kontaktima ili putem kontaminiranih predmeta poput posteljine i peškira. Dok stariji ljudi mogu imati neku vrstu imuniteta zahvaljujući vakcini protiv malih boginja, mlađa generacija, koja nije vakcinisana, pokazuje veću ranjivost.
Zašto je mpoks sada ozbiljna pretnja?
Povećanje broja slučajeva zaražavanja i smrtnih slučajeva u Africi, posebno među decom, stavlja na test globalne zdravstvene resurse. Zdravstveni radnici ističu da trenutne strategije kontrole nisu efikasne i da je potrebna hitna mobilizacija sredstava i resursa. Clade Ib, koji se prenosi efikasnije od prethodnih sojeva, može igrati ključnu ulogu u ovom naglom porastu broja obolelih. Klimatske promene u regionima pogođenim epidemijom dodatno doprinose širenju virusa.
Kako se prenosi i ko su rizične grupe?
Mpoks se širi bliskim kontaktom sa zaraženim osobama, uključujući seksualni kontakt i kontakt “koža na kožu”. Virus može ući u telo preko oštećene kože, respiratornog trakta ili kroz oči, nos i usta. U prethodnim „takasima“, virus se najčešće širio putem seksualnih odnosa.
Iako ovaj virus nije nova i neistražena bolest, sada je postao posebno zabrinjavajuć zbog svog brzog širenja i uticaja na ranjive populacije. Tradicionalno prisutan u udaljenim selima tropskih prašuma Zapadne i Centralne Afrike, mpoks je ove godine „eksplodirao“ u brojnim novim oblastima
Deca, posebno najmlađi, najviše su pogođena u aktuelnim epidemijama, zbog njihovih nerazvijenih imunoloških sistema i ishrane koja otežava borbu protiv bolesti. Takođe, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, uključujući trudnice, predstavljaju ranjive grupe. Zdravstveni radnici i članovi porodica koji su u bliskom kontaktu sa zaraženim osobama takođe su u opasnosti.
Postoje li vakcine?
Dobra vest je da vakcine protiv majmunskih boginja postoje, ali je loša da su dostupne samo onima koji su u riziku ili su imali blizak kontakt sa zaraženim osobama.
Trenutno nema dovoljno vakcina ni za sve zaražene širom sveta. Zabrinutost zbog nedostatka sredstava za distribuciju vakcina i dijagnostike može otežati kontrolu epidemije. SZO je zatražila od proizvođača lekova da hitno stave vakcine na raspolaganje, čak i ako nisu formalno odobrene.
Deca, posebno najmlađi, najviše su pogođena u aktuelnim epidemijama, zbog njihovih nerazvijenih imunoloških sistema i ishrane koja otežava borbu protiv bolesti
Globalna zdravstvena vanredna situacija zahteva koordinisani odgovor vlada i međunarodnih organizacija kako bi se osigurala pravovremena pomoć i smanjio rizik od širenja bolesti van Afrike.
U suprotnom, postoji ozbiljna opasnost da mpoks postane globalni problem.
Tagovi
