Nikolu Jokića večeras, u noći između subote i nedelje, očekuje najvažnija utakmica dosadašnje NBA karijere, sedma odlučujuća u seriji protiv San Antonio Sparsa.
Odavno Denver Nagetsi nisu osetili kako je to pobediti u plej-of seriji, a u današnjoj generaciji, među nosiocima igre tek poneki igrač je flertovao sa plej-of utakmicama.
Jokić nije među njima. Plej-of je za srpskog centra bio novi izazov, potencijalna zamka koja je mogla da ga zakuje na margine NBA provincije u Koloradu, za šta važe Denver Nagetsi.
Ali, Jokić je u prethodnih šest utakmica zatvorio usta skepticima koji su u njemu videli samo “ligaškog igrača” koji se neće snaći u plej-ofu, kada protivnički treneri budu pripremali specijalnu taktiku za njega iz večeri u veče.
I baš je Jokić bio na velikom testu, pošto je protiv sebe imao najvećeg živog NBA stratega Grega Popovića (koji je posle jedne od utakmica rekao za Jokića da je “to najveća košarkaška inteligencija”).
I baš protiv Popa je pokazao da je najbolji kada je gusto, kada svi ostali u ekipi budu pod ručnom, on daje gas, da je pobednička konstanta neophodna timovima koji imaju ambiciju da postanu dinastije. A Nagetsi to zasigurno imaju. Možda ne ove sezone, ali ovogodišnje igre i plasman u plej-of jesu korak u tom smeru.
Sada je za Denver važno da se napravi još jedan korak. Pobedom protiv Sparsa otišli bi u polufinale konferencije gde ih čeka Portland, ekipa koja im svakako mnogo više odgovara od ekipa koje čine drugi par (Hjuston i Golden Stejt).
Međutinm, kako god da se završi ova serija Jokić je dokazao da je ove sezone napravio taj neophodni korak, koji je mnogo više od Ol-star učešća. To jeste važna stavka u ličnoj košarkaškoj biografiji, ali prava igra u plej-ofu je ono što razlikuje šampione.
Jokić u plej-ofu do sada beleži 23,5 poena, 11,7 skokova i 9 asistencija. Da je jurio asistencije mogao bi da ima i tripl-dabl prosek, ali Jokić to nikada ne radi.
Majk Meloun, trener Nagetsa je ponovo pitao novinare zašto ne pišu o Jokiću.
Mada je Jokić sve prisutniji u nacionalnim medijima u Americi. Iako i dalje ima skeptika.
Uostalom, njegov ulaz u NBA ligu bio je tih – odabir na draftu kao 41. pika nisu zabeležile kamere. U televizijskom prenosu taj trenutak nije prikazan, jer je išla reklama za „Taco Bell“…
Trenutak koji je promenio istoriju Denver Nagetsa prekriven je topljenim kačkavaljem…
Nije na samom početku, kao danas Luka Dončić, imao klub koji će kompletnu svoju infrastrukturu podrediti tome da od njega napravi superstara.
Dugo je bio anonimac koji je s vremena na vreme dodavanjima pokazivao da ima duha.
Da bi igrač postao prava NBA zvezda, dobra početnička sezona koja bi na njega skrenula pažnju javnosti, jedna je od stavki koje svakako pomažu. Poseban status u klubu koji bi od njega napravio „dugoročni projekat“ gotovo je neophodan. Posle prvog ruki ugovora neophodno je i da dođe do „velikog ugovora“ sa mnogo nula, što je takođe nužni uslov da liga i javnost počnu da ga cene. Jer, ako te ne cene u sopstvenom klubu, zašto bi te cenili van kluba? A NBA je, ipak, jedan veliki biznis u kom je cifra glavno merilo vrednosti.
Do svega toga Jokić je došao zaobilaznim putem.
U ruki sezoni je pokazao Denveru koliko je sreće imao na draftu – i sami priznaju da nisu znali kakav talenat su izabrali – i izabran je u prvu ruki petorku. Mnogi naši košarkaši su birani u „drugu ruki petorku“, što nije mala stvar, ali samo su dvojica bili među pet najboljih: Divac i Jokić (iz bivše SFRJ još je samo nedavno biran Dario Šarić i ove godine će gotovo sigurno biti Luka Dončić).
Nagetsi su u hodu promenili strategiju i budućnost kluba odredili prema Jokiću, čime su se stvorili uslovi za njegov košarkaški razvoj. Ali za status velike zvezde potrebno je još nešto, što Nikola Jokić nije imao – potrebno je da igrač nastupa u klubu sa „velikog tržišta“. Denver Nagetsi to svakako nisu. To je ekipa koja ne izaziva pažnju nacionalnih američkih medija, pogotovo u fazi u kojoj se pojavio Jokić, kada dugo nisu igrali plej-of.
Zapravo, Denveru je teško da skrene pažnju i lokalnih novina. Denver je grad Bronkosa (američki fudbal), Denver je grad Avelanša (hokej), Denver nije grad Nagetsa. Ili, nije još uvek.
I u lokalnom „Denver postu“ Jokić se pojavi tek kada obori neki rekord Vilta Čemberlena da bi mu poklonili malo više pažnje nego Bronkosima.
A ako ne mogu da se probiju u lokalnim medijima, kako će u nacionalnim?
I tako će biti dok Denver ne postane kandidat za titulu.
Večeras mogu da naprave prvi korak na tom putu, za koji bi moglo da se ispostavi i da je prečica.
Tagovi
