„Majstoru Lazi je namešteno hapšenje jer je pravio najbolje stvari i bio uspešniji od većih fabrika u Jugoslaviji“: Srđan Valjarević u velikom intervjuu Nedeljniku

Srđan Valjarević je za novogodišnji dvobroj Nedeljnika pričao o tome gde je bio, šta je radio, kako mu je izgledala Srbija nekada, a kako danas.

Valjarević je objasnio i kako su mu izgledale osamdesete godine prošlog veka kada je odjednom počela da se menja zemlja. Kako je njemu sve to izgledalo i da li mu je bilo jasno šta se dešava?

„Nije mi bilo ništa jasno, a saznavao sam o stvarima za koje nisam znao da postoje. Koliko je ljudi robijalo u Jugoslaviji. Majstor Laza, koji je na Zvezdari imao radionicu i pravio najbolje limene kazane za mešanje i sečenje testa, kao kada se pravi burek, on je bio u zatvoru. Njemu je, na primer, namešten zatvor. Znao sam ga kao divnog, toplog, starijeg čoveka i kada sam čuo da je robijao, pitao sam se otkud da robija takav jedan dobar čovek. A onda mi je deda objasnio da je bio u zatvoru zato što je pravio najbolje stvari u radionici sa pet-šest radnika i bio uspešniji od većih fabrika. Namestili su mu utaju poreza i odveli ga u zatvor. A polako sam shvatao da nije bio jedini. Tako da meni Jugoslavija nije bila baš fenomenalna zemlja. Pa ono kolo što se igralo nedeljom na Kališu je bilo pravo ludilo. Preko leta sam radio kao konobar na Korčuli i ideja nacionalizma mi je bila strana. Zauvek. I onda, četnici, Milošević… Bio sam svestan da se to događa verujući i da će da prođe, ali kad sam video to ludilo na Kalemegdanu, prenerazio sam se. Bili su tu ljudi koji ljube Miloševićevu sliku. Na stotine ljudi. Spontano okupljanje nedeljom. To je 1987/1988. Ljube Slobinu sliku, srpsku zastavu, i već čuješ ratni govor. „Jebati mater Hrvatima, Šiptarima.“ Ljudi u transu, kao u onim filmovima o dolasku nacizma u Nemačkoj. To je bilo ovde. U Beogradu. Nisam mislio da će biti rata, ali se ipak video neki oblik ludila koji se širi. Nisam imao predstavu dokle može da ide ludilo, ali da je bilo grozno, bilo je“, rekao je Valjarević.

U Nedeljniku je objavljena i prva kolumna Srđana Valjarevića “Fric i Dobrila”. U Danasu je od 1997. do 2002. godine izlazila kultna kolumna “Gojko i Dobrila”. Skoro dve decenije kasnije, ti likovi se vraćaju u naše živote…