Po prvi put u istoriji SAD, smenjen je predsedavajući Predstavničkom domu Kongresa. I to ga je svrgla grupa radikalnih kongresmena njegove sopstvene stranke. Simboličnim udarcem čekića, predsedavajući skupu Stiv Vomak proglasio je da je mesto predsednika – upražnjeno, piše DW.
Na tu treću po važnosti funkciju u SAD, Kevin Makarti bio je izabran u januaru, nakon 15 krugova glasanja. Čak i tada je zamalo propao zbog radikalnih Republikanaca.
Gec odbacuje svaki kompromis
Razlog za opoziv bio je kompromis sa Demokratama postignut tokom vikenda: blokada vlade zbog zamrzavanja budžeta sprečena je tada odlukom o privremenom finansiranju koje važi do sredine novembra. Ali, radikalna grupa okupljena oko kongresmena Meta Geca odbacuje svaki kompromis sa Demokratama, zahteva oštre mere štednje i prekid pomoći Ukrajini u njenom sadašnjem obliku.
Mnogi Republikanci sada su besni na Geca, i kongresmen Majk Loler kaže: „Taj tip je političar od karijere koji nikada nije uradio ništa osim što je stvarao haos i podele“. Gec je s druge strane tokom debate pre glasanja uzvikivao: Makarti je izazvao haos, prekršio je previše obećanja i ne može mu se „verovati na reč“.
Osam Republikanaca, uključujući i Geca, glasalo je za smenu Makartija. Zajedno sa glasovima Demokrata, to je bilo dovoljno da se skine sa funkcije.
Kongres je u velikoj meri paralisan
Potpuno je nejasno šta će se dalje dešavati u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Novi predsednik mogao bi da bude izabran najranije sledeće nedelje. Sam Makarti ne želi ponovo da se kandiduje, poslanička grupa Republikanaca moraće, kaže „da imenuje nekog drugog“.
Kongres je sada u velikoj meri paralisan. „Grupa Republikanaca koja je glasala za Makartija zajedno sa Demokratama nema plan šta dalje. Plana nema“, potvrdio je savetnik Republikanaca konsultant Ron Bondžan u jednom intervjuu.
Šta će biti s pomoći Ukrajini?
Istoričar Majkl Bešlos za TV-stanicu MSNBC ocenjuje: „U Americi uvek postaje opasno kada je predsednik suviše slab. Isto važi i za predsedavajućeg Predstavničkom domu. Ovo su trenuci u kojima se mogu desiti opasne stvari.“
Pritom ne samo da je nejasno da li će sledeće nedelje biti većine za izbor novog predsednika, već je nejasno i to kako će se američka pomoć Ukrajini dugoročno nastaviti. Na telefonskoj konferenciji sa evropskim ministrima spoljnih poslova i šefovima vlada, u koju je bio uključen i nemački kancelar Olaf Šolc, predsednik Džozef Bajden uveravao je da će se podrška SAD Ukrajini nastaviti. Ali, do sada zagarantovana sredstva dovoljna su samo za još nekoliko nedelja. Za dugoročnu pomoć Ukrajini, Bajdenu je potreban Predstavnički dom sposoban za akciju. Ali i za kompromis.
