Pre nekoliko dana, na nekom panelu, bilo je raznih priča, a onda se dotaklo priče o generacijama. Ovaj put da li mlade generacije manje čitaju od onih ranijih mladih generacija koje su sada već stare ili makar sredovečne. Pa je onda jedan pripadnik mlade generacije rekao da to nije tačno. Pa je mikrofon došao do mene, priteravši me da se izjasnim, i ja sam rekao da su mlade generacije uvek sumnjiva kategorija i da je u moje vreme, a verujem u svako vreme, mladima prebacivano da malo rade ovo ili ono.
Isto veče našao sam se sa drugaricom, HR ajkulom, koja je stručna za te generacijske komparacije. Rekla je da današnji mladi neće da trpe kao mi, da brzo daju otkaz, menjaju posao itd.
Kolega je nekoliko puta upoređivao generacije na našim kolegijumima ali ne u radnim navikama nego u osobinama. Čak je i želju za pohvalama podveo pod naviku lajkovanja na društvenim mrežama koje onda timare čula na neke redovne porcije priznanja. A opet neka im druga priznanja manje trebaju. Iskreno, mene te priče o generacijama zanimaju tu i tamo.
CEO TEKST ČITAJTE U SRETENJSKOM DVOBROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD 9. FEBRUARA. DIGITALNO IZDANJE POTRAŽITE NA NSTORE.RS
Tagovi
