Predsednik Francuske Emanuel Makron je da, s obzirom na to da na izborima održanim početkom jula niko nije osvojio apsolutnu većinu, „ničiji program ne može da bude sproveden“.
On je time de fakto odbacio predlog pobednika vanrednih parlamentarnih izbora – levičarske koalicije Novi narodni front, koja se dogovorila o kandidatkinji za mesto premijera koju će predložiti Makronu.
U pitanju je Lisi Kaste. Koalicija ju je opisala kao „višu državnu službenicu koja je radila u borbi protiv poreske prevare i finansijskog kriminala“. Kaste je sada direktorka finansija i nabavke jedne pariske opštine.
Makron je u sinoćnjem intervjuu za francuski javni televizijski servis Frans 2 rekao da „niko ne može da sprovede svoj program: ni Novi narodni front, ni odlazeća većina, ni republikanska desnica“.
„Zato bi trebalo da se uradi nešto što rade sve evropske demokratije, što nije u skladu s našom tradicijom, ali što je, verujem, ono što naši sunarodnici očekuju, a to je da sve opcije budu na visini zadatka i odgovornosti koju su im Francuskinje i Francuzi dali“, rekao je Makron, dodavši da treba tražiti kompromise.
Predsednik je tako na kompromis pozvao posebno političke snage „republikanskog fronta“ koje su blokirale pobedu ekstremne desnice na parlamentarnim izborima, da budu „dorasle onome što su uradile u periodu između dva izborna ciklusa“.
Makron je rekao da je neophodno do sredine avgusta usredsrediti se na Olimpijske igre kojima je Pariz domaćin, pa da će tek nakon toga njegova „odgovornost biti da imenujem premijera i da mu poverim zadatak da sastavi Vladu“.
Centristički tabor francuskog predsednika je većinu u Parlamentu izgubio na junskim i julskim vanrednim parlamentarnim izborima koje je raspisao zbog loših rezultata njegove partije junskim evroizborima. To mu je međutim donelo teško rešivu podelu Narodne skupštine na tri bloka. Svaki je daleko od apsolutne većine potrebne za samostalnu vladavinu i, kako izgleda, vrlo su daleko i od mogućnosti sklapanja savezništava na koja ih Makron sada poziva.
Makron je prihvatio ostavku vlade svog premijera Gabrijela Atala koja do izbora nove radi u „tehničkom madatu“ – tekuće poslove, sa ograničenom političkom ulogom.