Le Monde diplomatique

Makron u očima sveta

Mond Diplomatik

4. август 2024. 0

Najava raspuštanja Narodne skupštine 9. juna, dodatno je učvrstila utisak da se radi o šefu države sklonog impulsivnim, nepredvidivim i često katastrofalnim odlukama. Kada je reč o spoljnoj politici, hirovi predsednika Republike izazivaju kod protivnika, ali i kod saveznika, sumnju u ozbiljnost i stabilnost francuske diplomatije. Jer, Emanuel Makron je leteo u sve delove sveta da bi držao lekcije ili predlagao klimave planove. Gotovo uvek neuspešne.

Afrika? „Nevažna tema“

„Kuasa-kuasa ne peca mnogo, ali donosi migrante s Komorskih ostrva.“ Prvog juna 2017, isplovljavanje migranata za ostrvo Majot inspirisalo je Makrona na ovu opasku. Uzburkana javnost nije ga sprečila da ponovi sličan ispad šest meseci kasnije, tokom konferencije na univerzitetu u Uagaduguu, kojoj je prisustvovao Roš Marko Kristijan Kabore. Kada je predsednik Burkine Faso morao da napusti konferenciju, francuski predsednik je zabavljao publiku. „Otišao je da popravi klima uređaj!“ Jednoj studentkinji koja ga je na istoj konferenciji pitala o francuskim vojnicima u regionu, Makron je odgovorio, ovaj put bez osmeha: „Nemojte tako da mi se obraćate“ i samouvereno dodao: „samo jednu stvar dugujete francuskim vojnicima – aplauz.“ Ti vojnici su, u međuvremenu, napustili Burkinu Faso, ali i Mali i Niger, a Makron nastavlja nejasnim putem. Jedva godinu dana nakon što je osudio puč kojim je u avgustu 2020. svrgnut malijski predsednik Ibrahim Bubakar Keita, požurio je u Ndžamenu da podrži Mahamata Idrisa Debija Itnoa – koji stoji iza državnog udara u Čadu, sprovedenog nakon smrti njegovog oca, u aprilu 2021. godine – potkrepljujući sumnje u dvostruke aršine. Makron se potom, uprkos neuspehu u Maliju i smeni Kaborea u januaru 2022, okomio na neuhvatljivog neprijatelja u Sahelu u želji da s njim odmeri snge, što je doprinelo destabilizaciji Nigera i svrgavanju predsednika Mohameda Bazuma, u julu 2023. Dvadesetog juna, u Jelisejskoj palati, francuski predsednik je primio svog senegalskog kolegu. Vrlo kritičan prema prisustvu francuske vojske u svojoj zemlji, Basiru Diomaje Faje mogao bi dovesti u pitanje i CFA franak, za koji je predsednik Makron, 2017. godine, tvrdio da je „nevažna tema“… pre nego što će prihvatiti njegovu (ograničenu) reformu 2019. godine. Prema novim liderima Senegala, kao i prema mnogim afričkim ekonomistima, već i samo postojanje ove valute opstruiše razvoj. Posmatrajući šire taj domen, Makron nije ispunio ni obećanje da će do 2022. godine povećati francusku pomoć na 0,55% nacionalnog dohotka, a ta budžetska stavka – od koje korist ima prvenstveno Afrika – biće najviše pogođena (u iznosu od 800 miliona evra) smanjenjem kredita po odluci iz aprila prošle godine.