Evropska unija i njene članice suočavaju se sa dva sudbonosna i komplementarna zadatka: sprečiti Putinovu Rusiju da porazi Ukrajinu, i formirati, što pre, sistem odbrane i bezbednosti, po mogućstvu u okviru NATO-a, koji će biti sposoban da ostane na nogama i da bude dovoljno odvraćajući za neprijatelje Evrope i bez učešća ili sa smanjenom angažovanošću Sjedinjenih Američkih Država.
Francuski predsednik Emanuel Makron razdrmao je evropsku politiku, anesteziranu osamdesetogodišnjom zavetrinom ispod američkog bezbednosnog kišobrana, izjavom da se ne može isključiti slanje evropskih vojnika u slučaju da Rusija počne da dobija rat u Ukrajini. Teatralne i prenaglašene reakcije dela evropskih lidera na Makronovu izjavu refleks su raspoloženja u javnim mnjenjima tih država koja ne žele da se suoče sa realnošću, kao i deficit harizmatičnih i moćnih političara. Nemački kancelar Olaf Šolc, prema rečima njegovih protivnika, i dalje veruje da će biti moguće uspostaviti saradnju sa Rusijom u budućnosti.
– Šolc, kao i većina u njegovoj partiji, ne želi da zatvore vrata mogućnosti da jednog dana započnu pregovore sa Moskvom. Zato kancelar kaže „Rusija ne sme da pobedi“ a ne „Ukrajina mora da pobedi“. Šolc veruje da Rusija i dalje može da igra važnu ulogu za bezbednost Evrope. Mi ne treba da pregovaramo sa Rusijom, mi moramo da se zaštitimo od Rusije – rekao je Norbert Retgen, istaknuti član CDU i mogući novi šef diplomatije ako se demohrišćani vrate na vlast u Berlinu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 07. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
