Mala studija u Brazilu zaustavljena je iz bezbednosnih razloga nakon što su pacijenti oboleli od Covid-19, koji su uzimali veću dozu hlorokina, razvili nepravilan rad srca, što je povećalo rizik od potencijalno fatalne aritmije srca, piše Njujork tajms.
Hlorokin je usko povezan sa široko korišćenim lekom hidroksihlorokinom. Donald Tramp ih je s oduševljenjem promovisao kao potencijalni način lečenja novog koronavirusa uprkos malo dokaza da oni deluju, i uprkos zabrinutosti nekih važnih eksperata. Prošlog meseca, američka Agencija za hranu i lekove izdala je hitno odobrenje kako bi bolnicama omoguća upotrebu hlorokina i hidroksiklorokina iz nacionalnih zaliha ako klinička ispitivanja nisu izvodljiva. Kompanije koje proizvode oba leka povećale su proizvodnju.
Brazilska studija uključivala je 81 hospitalizovanih pacijenata u gradu Manaus, a sponzorisala ju je brazilska država Amazonas. Ova studija objavljenaje u subotu na medRxiv, onlajn serveru za medicinske članke, pre nego što što prođu recenziju drugih istraživača. Budući da nacionalne smernice Brazila preporučuju upotrebu hlorokina kod pacijenata sa koronavirusom, istraživaču su rekli da u studiju nije bilo moguće uključivanje placeba, koji se smatra najboljim načinom za procenu leka. Uprkos ograničenjima, infektolozi i eksperti za bezbednost lekova rekli su da ova studija pruža dalje dokaze da hlorokin i hidroksihlorokin, koji se koriste za lečenje malarije, mogu da nanesu ozbiljnu štetu nekim pacijentima, posebno su rizik zbog smrtonosnog nepravilnog rada srca.
Pacijentima je tokom ispitivanja davan i antibiotik azitromicin, koji isto nosi rizik od izaivanja problema sa srcem. Bolnice u SAD takođe koriste azitromicin za lečenje pacijenata sa koronavirusom, često u kombinaciji sa hidroksihlorokinom.
„Za mene, ova studija donosi jednu korisnu informaciju, a to je da hlorkin u zavisnosti od doze izaziva porast nepravilnosti u EKG koji bi mogao da predisponira ljude za iznenadnu srčanu smrt“, rekao je dr Dejvid Jurlink, internista i šef odeljenja kliničke farmakologije Univerziteta Toronto, koji očitava EKG.
Otprilike polovini učesnika studije davana je doza od 450 miligrama hlorokina dva puta dnevno tokom pet dana, dok je ostalima propisivana doza veća od 600 miligrama u toku 10 dana. U roku od tri dana, istraživači su počeli da primećuju aritmiju srca kod pacijenata koji su uzimali veću dozu. Do šestog dana lečenja, 11 pacijenata je umrlo, što je momentalno okončalo davanje visokih doza.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Istraživači kažu da studija nije imala dovoljno pacijenata sa nižim dozama kako bi zaključili da li je hlorokin efikasan kod pacijenata sa teškom bolešću. Istraživači kažu daje „hitno potrebno“ više studija koje će procenjivati lek u ranijoj fazi bolesti.
Nekoliko kliničkih ispitivanja za hlorokin i hidroksihlorokin testira male doze koje se daju u kraćim vremenskim periodima kod Covid-19 pacijenata. Ali, zdravstvena komisija provincije Guangdung u Kini prvobitno je preporučila da onma koji su bolesni od Covid-19 budu lečeni sa 500 miligrama hlorokina dva puta dnevno u roku od 10 dana.
Jedan od autora brazilske studije, dr Markus Lacerda,rekao je da je njegova studija utvrdila da su „velike doze koje su Kinezi koristili veoma toksične i ubijaju više pacijenata“.
„To je razlog zbog kojeg je ova studija rano zaustavljena“, rekao je, dodavši da je Lanset uradio recenziju ove studije.
Dr Bušra Mina, šef odseka za plućnu medicinu u Lenoks Hil bolnici na Menhetnu kaže da ova studija verovatno neće promeniti praksu njene bolnice koja daje kombinaciju hidroksihlorokina i azitromicina pet dana hospitalizovanim pacijentima koji nisu teško bolesni. Dr Mina kaže da se pacijenti svakodnevno prate svakodnevno da bi se uvidele nepravilnosti u radu srca i da se lekovi odmah ukidaju ako se tako nešto otkrije. Kaže i da je studija pokazala da „ako ćete da ga koristite jer nemate alternativu, onda ga koristite oprezno“, kaže on.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?