Mali grad u bivšem „Novkabelu“

Bio je to simbol nekog novog vremena. Pre malo više od 100 godina na teritoriji Novog Sada izgrađena je Novosadska fabrika kabela. Svaki Jugosloven, ne samo iz pomenutog grada već i iz čitavog regiona, u svojoj memoriji i sećanju na nekadašnju zemlju ima uspomenu na „Novkabel“. Ta fabrika, sa svojom inovativnom strukturom za to vreme, bila je isto toliko inovativna i u svom poslovanju i predstavljala obeležje jednog vremena. Bila je simbol posleratne modernizacije društva i razvoja privrede. Pored masovne proizvodnje kablova za čitavu zemlju, industrija je bila i jedan od najvećih donatora u gradu (Novom Sadu) jer je ulagala novac u razne oblasti, od sporta do medicine.

Vrhunac rada ove fabrike bio je u periodu između 1976. i 1986, a u tom međuprostoru, tačnije 1982. godine, njen značaj je prepoznat i krunisan najvećim priznanjem. To je bila nagrada ANVOJ-a za najuspešnije preduzeće u SFRJ.

Nakon četiri decenije, nakon što se država u kojoj je „Novkabel“ cvetao raspala, nakon što je simbol jednog vremena ostao zaboravljen i pust, bilo je potrebno da se uveže čitav niz aktera koji su imali viziju i koji su prepoznali njegov ekonomski potencijal, duh i mogućnosti koje pruža, i osmislili ostvariv plan transformacije. U novom svetlu, presvučena u savremene ideje Zabriskie tima, pod novim nazivom ova građevina dobila je još jedno prestižno priznanje.

Velika nagrada 46. Salona arhitekture – Grand prix za sveukupni doprinos razvoju arhitekture i održive gradnje dodeljen je autorskom timu Zabriskie za projekat „Ingrid – Schneider Electric Hub“, odnosno transformaciju industrijske hale Novkabel u enterijer poslovnog objekta. U pitanju je najprestižnija i najvažnija arhitektonska nagrada u Srbiji, koju tradicionalno organizuje Muzej primenjene umetnosti.

Dodela nagrada Salona arhitektureFotografija: Dragana Udovičić

U pitanju je na neki način pionirski projekat u Srbiji – prvi put je jedna industrijska, fabrička hala pretvorena u savremeni poslovni objekat sa najvišim nivoom sertifikata za energetsku efikasnost – LEED Platinum. Tema transformacije postojećih objekata i pronalaženja novih funkcija je najznačajnija tema u real estate industriji, pre svega zato što se time obezbeđuje najviši nivo održivosti sa najmanjim uticajem na emisiju CO2. Budući da u Srbiji postoji veliki broj industrijskih kompleksa a da je znatno održivije transformisati ih nego rušiti i zidati nešto novo iz početka, ovo će svakako postati sve aktuelnija tema i našem tržištu.

Otvaranje ovog IT centra je važno i sam grad, Novi Sad, zato što će se konačno aktivirati industrijska zona na severu grada. Ova zona od nekoliko stotina hektara pogodna je ne samo zato što se nalazi uz kanal DTD već i što je blizu pruge. Takođe, prednosti ove zone su postojanje komunalne infrastrukture i saobraćajne mreže kao i ozbiljan zeleni fond.

„Novkabel“ je bio sistem, bolje rečeno, institucija u Novom Sadu i nekadašnjoj SFRJ, u kojoj je uspešno i sa zadovoljstvom radilo 5.000 ljudi. Sada je niz uvezanih aktera koji su radili na ideizaciji, izradi i realizaciji ovog projekta, uz projektantsko rešenje autorskog tima Zabriskie, omogućio nekim novim, mladim ljudima da uspešno i sa zadovoljstvom započnu svoje profesije u održivom i prijatnom radnom ambijentu. Nagrađeni tim projektantski je ispratio ceo projekat od ideje do realizacije i nadzora nad izvođenjem arhitekture i enterijera, što je na našoj arhitektonskoj sceni veoma retko, a tako važno. Rezultati takvog pristupa su očigledni.

Novo „ruho“ jedne stare fabrike

Uloga nekadašnje fabrike kablova „Novkabel“ i značaj koji je imala pomenut je već na početku ovog teksta. U okviru njene rekonstrukcije, baš zbog te posebnosti koju zgrada nosi, autorski tim Zabriskie trudio se da sačuva „snažan i jasan izraz kolektivne memorije i nasleđa industrijske arhitekture i njenu autentičnost“. Time što su sačuvali konstruktivni betonski sistem i njegove elemente očuvali su i identitet arhitekture i „utemeljili pravac enterijerskog rešenja“, dok su se uporedo vodili jasnim smernicama najviših poslovnih standarda u pogledu energetske efikasnosti i svih aspekata komfora savremenog radnog prostora.

„Ono što nam je zapravo najpotrebnije, odnosno što ima najveći uticaj, jeste obnova urbanističkih celina. Na taj način iskorišćavamo najveće postojeće resurse. Izgrađeno zemljište, postojeća saobraćajna povezanost, postojeća infrastruktura, postojeći građevinski fond i, nikako manje važno, vrlo često istorija i mesto u kolektivnoj memoriji koje daje šansu za revitalizacijom i nekih drugih vrednosti, kao što su, na primer, osećaj pripadanja zajednici, briga za dobrobit i osećaj progresa.

Kod nas je obnova urbanističkih celina i dalje na nivou izuzetka. Transformacija hale ‘Novkabela’ u razvojni centar i poslovni objekat kompanije Schneider Electric tek je sam početak transformacije celog kompleksa fabrike, nakon gašenja tehnologije u čijoj je ona bila službi, u ponovno korišćenje i privređivanje kroz promišljenu, ekonomski opravdanu namenu za kompleks u celini“, kaže Milena Katić, direktorka projekta u Zabriskie timu i ujedno dobitnica nagrade za rekonstrukciju pomenute građevine.

Iako postojeći objekat proizvodne hale „Novkabel“ nije bio pod zaštitom, on je od strane Zabriskie tima tretiran kao spomenik, u „cilju očuvanja i obnavljanja svesti o vremenu progresa“.

Novi enterijer

Važno je naglasiti da je u okviru projektovanja i osmišljavanja obnove enterijera nekadašnje fabrike naglasak bio na fluidnosti. Tačnije na fluidnosti kretanja.

„Prostorna organizacija kompanije definisana je prema activity based modelu koji osnažuje fluidnost kretanja zaposlenih, promene radnog okruženja i kolaboraciju u okviru manjih ili većih timova, dok jednako podstiče individualni rad i progres svakog pojedinca“, opis je ideje enterijera Zabriskie tima.

Projekat „Ingrid – Schneider Electric Hub“ Zabriskie tima predstavlja „mali grad“ u nekadašnjoj hali fabrike „Novkabel“. Pa tako kroz taj plan grada vidimo i imamo radne stanice koje su grupisane u susedstva (salama za sastanke formalnog i neformalnog tipa, prostorijama za fokus, izolovanim telefonskim govornicama, zonama za odmor, kuhinjama), koja su dalje povezana zajedničkim prostorima čije čvorište predstavlja glavni trg – dvovisinski multifunkcionalni prostor, glavno mesto okupljanja za više od 1000 zaposlenih.

Kroz interakciju sa prostorom, enterijer je organizovan da utiče na podizanje produktivnosti, efikasnosti, pozitivne energije i opšteg zadovoljstva zaposlenih. Od „zelenih oaza, preko intimnih mikrocelina izolovanih laganim zavesama, do prostora koji nude najsavremenije performanse“ koje su definisali kao niz „radnih scenografija“ upotpunjen je prostor nekadašnje fabrike u cilju stvaranja prijatne atmosfere za sve nadolazeće mlade IT generacije.

Grand prix za Zabriskie!

Pod crvenim svetlima u sali Jugoslovenske kinoteke, u petak 26. aprila, dodelom nagrada završen je 46. Salon arhitekture, što predstavlja najznačajniju arhitektonsku manifestaciju u Srbiji. Salon je realizovao Muzej primenjene umetnosti (MPU) u saradnji sa Asocijacijom srpskih arhitektonskih praksi (ASAP), Udruženjem arhitekata Srbije (UAS) i Ženskim arhitektonskim društvom (ŽAD). Ovogodišnji Salon arhitekture predstavljao je kontinuitet pažljivo uspostavljene sinergije tokom godina pripreme i formiranja prve Nacionalne arhitektonske strategije, usvojene sredinom 2023. godine i održane pod sloganom „Imamo svoju politiku“.

Tim Zabriskie, koji čine Milena Katić, Milka Gnjato, Martina Milošević, Ana Ugrinić, Ivan Zuliani, Ksenija Bajagić, Mila Đorđević, Mirjana Lazić, Staša Simenović, u kolaboraciji sa Ivanom Šuićem, Jovanom Petrović, Anom Micić i Stefanom Nešićem, kako smo već spomenuli, odneo je Gran prix za projekat „Ingrid – Schneider Electric Hub“, odnosno transformaciju industrijske hale „Novkabel“ i enterijer poslovnog objekta.

„Tema rekonstrukcije, transformacije, moderne adaptacije i ponovni pronalazak njihove primene i upotrebe, visokokvalitetnih arhitektonskih objekata i kuća je nešto što možemo da uradimo za naše gradove i doprinesemo zajednici i urbanoj sredini na svim nivoima“, naveo je žiri ovogodišnjeg Salona arhitekture, pohvalivši što je jedan napušteni objekat, a opet veoma simboličan, bio inspiracija za mlade ljude da mu udahnu novi život.

Kao obrazloženje izbora pobednika navode se sve one karakteristike, gore spomenute u tekstu, koje je Zabriskie tim uneo u svoj projekat. Sve inovacije i prostorno projektovanje koje su uspeli da izgrade, poput fluidnosti prostora, mobilnog nameštaja, dizajna koji je jednostavan i efikasan, niza zelenih oaza i atrijuma, kao i to što su omogućili „delimično snabdevanje zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje, solarni paneli koji se nalaze na krovovima zgrada i sistem za prikupljanje kišnice, čime su implementirali principe održivosti“.

„Rezultat je izuzetan objekat, u svim aspektima arhitekture i enterijera, tehničkim i primenjenim funkcionalnim elementima, uz istovremeno postizanje najviših standarda energetske efikasnosti, funkcionalnosti i udobnosti savremenog radnog prostora“, objasnio je žiri 46. Salona arhitekture.

Zabriskie tim posebno je pohvaljen za to što su, iako zgrada za čiju obnovu su se odlučili nije bila pod zaštitom, oni na svaki način pokušali, i u tome su uspeli, da sačuvaju i održe njen duh i njena najistaknutija obeležja.

„Industrijska arhitektura 20. veka je slika vremena, razvoja i tehnologije koja se neće ponoviti. Jednom kada nestane, nestala je zauvek. Često nosi u sebi mnoge poruke odnosa društva prema pojedincu i radu. Arhitektonski izraz industrijske arhitekture je specifičan, najčešće potpuno iskren i oslobođen suvišnih ukrasa. U određenim slučajevima zaista mislim da bi i njihova arhitektonska vrednost trebalo da bude prepoznata i valorizovana“, kaže Milena Katić, koautorka i direktorka projekta Zabriskie tima.

Kako je jednom prilikom upravo ona i rekla, „budućnost transformacije industrijskog nasleđa je tu“, a ovo je tek početak.