Nikola Nešković u svojoj biografiji ima mnogo toga. Ali će se verovatno najviše pamtiti po tome što je stvorio „Slagalicu“. Pamtiće se i kao kreator prve specijalizovane rokenrol emisije.
U svojoj životnoj priči kreće od voza koji je u ratnim godinama njegovu porodicu vozio u izbeglištvo, zašto je imao uvid da se spremaju studentske demonstracije 1969, seća se kako je „Narednik Peper“ od Bitlsa samo dan nakon Londona stigao u „Maderu“ pa na Radio Beograd, potvrđuje da je Radivoj Korać prvi doneo te iste Bitlse na taj isti radio, kako je ABBA sa engleskog mora gostovala na srpskim talasima, zašto je Đorđe Marjanović ugrožavao Slobodana Miloševića
***
Čega se prvog sećam u svom životu? Da me mama drži u naručju, u vozu u kome strašno smrdi rakija, i da pored mene stoji jedan čovek s puškom. Tek kasnije sam taj miris dešifrovao kao rakiju, a mi smo tada išli u izbeglištvo iz Beograda. Imao sam dve godine, bio je rat. Tata je diplomirao na Medicinskom fakultetu i hteli su odmah da ga regrutuju za ljotićevske trupe. Pobegli smo prvo u Banat, pa u Bačku, Novo Miloševo. To je bio veliki šok jer sam te ratne slike upamtio sa dve godine. Zašto miris rakije? Seljanke su umakale hleb u rakiju i davale ga kokoškama da spavaju, da se ne javljaju iz kotarica da ih vojnici ne bi otimali.
Sledeće što se urezalo u sećanje je otvaranje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Moj ujak je bio u JDP-u, otvaralo se to pozorište i mi idemo, ne na premijeru, već na generalnu probu. Tako da smo „otvorili“ na neki način to pozorište. Dolazili su posle predstava Mira i Bojan Stupica, pa je kod dede dolazio Uroš Predić. Preko puta nas je stanovala prijateljica naše babe, Krsta Đorđević, žena koja je skrivala Tita. Malo dalje od nas je stanovao Ivo Andrić, čak smo se nekoliko puta zajedno vraćali sa košarke sa Kalemegdana.
CEO TEKST PROČITAJTE U 601. BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. JULA.
DIGITALNO IZDANJE JE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
