Fudbaleri Partizana ušli su u grupnu fazu Lige Evrope, odigravši nerešeno sa norveškim Moldeom na gostujućem terenu. Pre samo nekoliko godina, takva vest bila bi uobičajena jer su crno-beli bili relativno redovan učesnik evropskih takmičenja. Danas međutim, to je vest koja zaslužuje pažnju.
Partizan je u prethodne dve sezone bio u ozbiljnom zaostatku za Crvenom zvezdom u domaćem šampionatu, a trofeji Kupa bili su gorka uteha za navijače crno-belih. U sezoni 2017/18 kao melem na ranu došla je evropska kampanja i proleće u Evropi, ali je već naredna godina i to oduzela timu ih Humske.
Uzroke za takvo stanje možemo tražiti u brojnim faktorima, ali je ključno to što je Partizan izgledao kao da nema plan – od postavljanja trenera, preko selekcije igrača do izbora taktike.
Marka Nikolića, čija se titula smatra jednim od najvećih preokreta i zauzima posebno mesto u srcima navijača Partizana, zamenio je Miroslav Đukić, zatim je na klupu seo Zoran Bata Mirković, da bi na kraju došao i danas aktuelni šef struke, Savo Milošević.
Gotovo da je bio uspostavljen trend da se olako „troše“ legende klubova, a u tome su poslednjih godina prednjačili crno-beli. Delovalo je da će Savo, koji je do tada obavljao brojne funkcije u srpskom fudbalu, biti još jedan u nizu.
Skepticizam kod navijača bio je pojačan kada je postalo poznato da su Savo Milošević i Mladen Krstajić „klasići“ sa trenerskog usavršavanja, a poznato je kakav je trenerski utisak ostavio Krstajić.
Međutim, Milošević je okupio kvalitetan stručni štab – on sam u svakoj prilici ističe koliko je značajno to što rade njegovi pomoćnici – i napravio je razliku u odnosu na svoje prethodnike.
Partizan izgleda konkretnije, a Milošević – oduvek je bio lukav – pažljivo osluškuje to što „partizanska javnost“ od njega očekuje i to im i nudi. Napadačku igru i promociju veoma mladih, a talentovanih fudbalera.
Osim mladića iz omladinske škole, Partizan u novoj sezoni ima i jedno sjajno pojačanje, Japanca Asana, ali i jasan pečat stručnog štaba u radu sa igračima koji su tu duže vreme, a sada su postali pojačanja (Suma, Zdjelar…).
Sa pozitivnim rezultatom donetim iz Beograda, Partizan je u Norveškoj odlično otvorio utakmicu. Crno-beli su vršili pritisak na polovini rivala, brzo se oslobađali lopte i u prvih dvadesetak minuta imali dva odlična pokušaja. Kasnije se situacija zakomplikovala, pa su Miloševićevi izabranici tek nakon prekida koji je podsećao na neke akcije Duleta Vujoševića došli do rezultata koji ih vodi dalje.
Pozitivan rezultatski impuls i inat koji su izazvale odluke UEFA, mogli bi da budu odskočna daska za borbu Partizana u grupnoj fazi Lige Evrope.
A rivali…
Partizan će igrati u grupi sa Mančester junajtedom, kazakhstanskom Astanom i AZ Alkmarom. Dueli sa velikanom evropskog fudbala biće prava poslastica za beogradsku publiku, ukoliko žreb ne odluči da to gostovanje Junajteda bude baš ono bez publike. Sa Astanom i Alkmarom bi crno-beli mogli da odigraju potpuno ravnopravno, naročito u Beogradu.
Nastup Partizana u Ligi Evrope značajan je i zbog koeficijenta o kojem se mnogo govori, a koji bi u budućnosti mogao da omogući da dva srpska kluba igraju u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
Ipak, od svih tih brojki, predviđanja i imaginarnih ciljeva, za crno-bele je najvažnije da povrati poverenje svojih navijača i da igra onako kako bi oni voleli – napadački, bez nesigurnih strateških i igračkih odluka, sa verom da je sve moguće.
Jer je i taj Junajted jednom sa stadiona Partizana otišao poražen.