Savo Manojlović, iz pokreta Kreni-promeni, predlaže da se u Srbiji istovremeno održe blokade na sto tačaka.
Studentski protesti imaju pravno utemeljene zahteve i simboličku snagu koju Srbija dugo nije videla ali im nedostaju istovremene blokade širom zemlje kao put ka rušenju režima, ocenio je lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović.
„Put je: koncentrisane blokade. Ispunjenje zahteva ili urušavanje režima. Tek onda prelazna ekspertska vlada. Bez vlasti. Bez opozicije“, naveo je Manojlović u autorskom tekstu objavljenom na sajtu pokreta.
On je ocenio da su masovne blokade tokom zime 2021/22. godine zbog najave otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra, „naterale vlast na povlačenje“.
„Vlast je povukla dva neustavna zakona i zaustavila projekat Rio Tinto – ne zato što je htela, već zato što više nije mogla da ignoriše ono što se pokrenulo. Srbija je stala u istom momentu – da bi mogla da krene. Bio je to šah-mat u nekoliko poteza“, naveo je Manojlović.
Ocenio je da aktuelni studentski protesti „sadrže sve elemente prethodne pobune – i više od toga“ ali i upozorio da bi autentičnost studentskog pokreta mogli da dovedu u pitanje „pokušaji da se protesti ‘artikulišu’ kroz učešće opozicionih stranaka“.
„Priča o političkoj artikulaciji ponavlja se svaki put kada energiju pokrene neko ko nije deo ustaljene političke podele. U ovom trenutku, to više ne deluje kao dobronamerna ideja, već kao kukavičje jaje“, ocenio je lider pokreta Kreni-Promeni.
Odbacio je ideju da se studenti priključe zajedničkoj opozicionoj izbornoj listi, navodeći da ona „ne bi objedinjavala već bi podelila“.
„Takva lista ne bi ojačala protest, već bi mu oduzela ono najvažnije – autentičnost i poverenje“, naveo je Manojlović.
