Manojlović: Stvari koje se ne budu rešavale u institucijama, rešavaće se na ulicama

Stvari koje se ne budu rešavale u institucijama, rešavaće se na ulicama, rekao je Savo Manojlović, direktor kampanje pokreta Kreni-Promeni, za Insajder TV.

“Ovo je nešto što smo očekivali i na šta smo upozoravali. Mi smo bili potpuno svesni da je sve što se desilo 2021. i 2022. godine bila jedna dobijena bitka, dva promenjena zakona i ukidanje prostornog plana Jadar. I to jeste jedna vrsta najveće građanske pobede od 5. oktobra, ali potpuno smo bili svesni da je vlast tada ustuknula i da je čekala da prođu dva izborna ciklusa”, izjavio je u Insajder intervjuu Manojlović, odgovarajući na pitanje kako smo od izjave nekadašnje premijerke, da je za vladu na projekat Jadar stavljena tačka, došli do izjave predsednika Srbije da bi rudnik litijuma mogao biti otvoren 2028. godine.

“Ono što sada vidimo je kršenje sopstvenih odluka, svo vreme smo upozoravali na lobističke tekstove Rio Tinta, ukazivali da javni servis ignoriše javnu raspravu, da je izvršen državni udar nestavljanjem narodne inicijative u ustavnom roku ali isto smo tako upozoravali da se krši zakon o lobiranju i zakon o informisanju jer ste imali navalu lobističkih tekstova čiji je cilj bio da sprovedu neku vrstu lobotomije javnom mnenja”, dodaje Manojlović.

On je ocenio da je u pitanju borba za dve vizije Srbije, jednu koju su namenili Rio Tinto i vlast a to je neka vrsta figurativne afričke kolonije a druga vizija je vizija Srbije kao moderne evropske zemlje.

”Narod Srbije će imati koristi od iskopavanja litijuma onako kao što narod Konga ima koristi od iskopavanja dijamanata“, navodi sagovornik Insajdera.

Komentarišući objavljenu studiju uticaja na životnu sredinu i stavove dela naučne zajednice koja se protivi Projektu Jadar, on je izjavio da vlast očigledno ima problem sa pravim diplomama, da postoje eksperti koji podržavaju stavove vlasti ali da oni nisu u vrhu nauke, prenosi N1.

”Oni sada nipodaštavaju najveća naučna imena, između ostalih i akademike koji su stali iza stava da Srbije ne treba da bude ekološki uništena, nipodaštavaju zvaničan odbor za zaštitu životne sredine Beogradskog Univerziteta”, kaže Manojlović.

Govoreći o najavljenoj mogućnost da jedan vid protesta bude zaustavljanje saobraćaja na prugama Manojlović je ocenio da političke stranke služe tome da država funkcioniše u političkom smislu a da Srbija u ovom trenutku ima situaciju da je jedna politička stranka i faktički i pravno okupirala institucije države.

“Stvari koje se ne budu rešavale u institucijama, rešavaće se na uliciama. To nije pretnja već društvena zakonomernost. U tom smislu bilo kakvi incidenti idu na dušu onih koji ne sprovode zakon i koji su okupirali ovaj sistem”, nastavlja Manojlović.

On je ocenio da je napuštanje gradskog parlamenta od strane odbornika Kreni-Promeni I poziv drugim partijama opozicije da urade isto, bio lični čin podrške borbi protiv prekrajanja izborne volje građana, pre svega u Nišu, prenosi N1.

Komentarišući kritički stav da su mnogi građani pokretu Kreni-Promeni dali glas da bi se borili u parlamentima, a ne da ih nakon prihvatanja mandata napuštaju, Manojlović je ocenio da bi izlazak svih opozicionih stranaka iz parlamenata, kao brza reakcija, dovela do krize legitimiteta vlasti, ali da se to nažalost nije desilo.

„Nakon toga, rekli smo, verifikovaćemo mandate u beogradskom parlamentu, napuštamo ga, odreći ćemo se odborničke nadoknade u humanitarne svrhe, ali smo nastavili tu borbu i tako što smo se pojavili na sednici i tako što smo nastavili borbu na ulici, održali smo konferenciju za medije nakon usvajanja gradskog budžeta, ukazivali na pitanja netransparentnosti budžeta, na loše infrastrukturne projekte kao i da budžet nije razcojni. Dakle, nastavili smo da radimo. O daljiv vidovima i oblicima borbe naknadno ćemo odlučivati”, kaže lider pokreta Kreni-Promeni.

Komentarišući odluku vlasti u vezi sa njenim planovima za zgradu generalštaba, Manojlović je ocenio da je to pitanje građanskog, državnog I nacionalnog ponosa.

”Ta zgrada generalštaba je srušena tokom NATO bombardovanja. Veličina država se ogleda u tome kako se odnosi prema sopstfenim žrtvama i stradanjima. Ne možete vi tamo davati da se tamo napravi hotel i to dajete porodici Kušner. Ja sam bjo u Njujorku kada sam kao ekspert učestvovao na jednoj sednici UN, obišao sam mesto stradanja gde su bile kule bliznakinje srušene 11-og septembra. Oni su tamo napravili memorijalni centar. Nisu dali Saudijcima i Arapima da tamo grade hotele. To je pitanje poštovanja jedne države”, zaključio je Savo Manojlović.