Kada je postignut dogovor, Milošević je otišao da se pozdravi sa ćerkom Marijom.
„Ugledao sam Mariju kako silazi niz stepenice. Video sam da ju je uništilo sve to što se desilo. U trenerci i duksu, sa rukom u džepu krenula je ka meni. Iza nje su se pojavili Slavica Dejanović i Fila koji mi mimikom objašnjavaju da ima oružje. Sedim na dvosedu. Ona mi prilazi sa rukom u džepu. Čavlina ne diše. Gledamo je…“
Tada je krenula „jurnjava“ sa Marijom, Čedu Jovanovića su sklonili u drugu sobu, a Marija je krenula sa druge strane prema Čedi – jer su sve sobe kružno povezane.
Na kraju su je smirili sa: „Marijice, tata zove.“
Čeda Jovanović se potom popeo na sprat gde se Milošević pakovao i rekao mu da imaju problem sa Marijom, da je naoružana i da bi morao da je smiri.
„On je sišao dole. Minut posle njega izašao sam ispred zgrade gde su već bila parkirana vozila. Tu sam u prolazu čuo Mariju kako ga u histeriji vređa… Ušao sam u auto. Kako sam zatvorio vrata, tako se Marija pojavila sa pištoljem na izlazu iz kuće. Pored vrata je stajao policajac koji je nije prepoznao…
„… Milošević izlazi iz kuće. Zbunjen je onim što vidi – Mariju koja mu se obraća: ’Bolje da te ubijem ja nego da truneš.’ Sudija Čavlina otvara vrata mog automobila, zaustavlja se u pola pokreta i ni danas ne znam sa kim počinje razgovor. Kažem mu da odmah uđe u kola, a on komentariše: ’Pa da li čovek može da nešto na miru uradi noćas’ dok u istom trenutku Marija počinje da puca. Krećemo. Kolona se spušta kroz kapiju. Još nije svanulo…“, sećao se Jovanović.
Nedeljnik je, uz pomoć neposrednih aktera događaja i njihovih zapisanih svedočenja, te autora aktuelne serije, istraživao šta je prelomilo da Srbija tih dana ne utone u građanski sukob, šta se dešavalo u danima pre tog 30. marta i nakon njega. Zašto je Milošević u stvari uhapšen i kako je prelomljeno da završi u Hagu…
***
Sećanje Slavice Đukić Dejanović: Milošević nije hteo da se ubije / INTERVJU Uliks Fehmiu: Zašto je stradao Đinđić? / VELIKI INTERVJU Mirjane Karanović o Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, devedesetim, politici, vakcinaciji, slučajevima Aleksić i Lečić…
IMA TA STRAŠNA REČENICA KADA SU MIRA I SLOBA SAMI U SOBI I ONA KAŽE: “KAKO NAM JE BILO LEPO TE 1991, 1992. GODINE.”
Tagovi
