Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), Fondacijom (BFPE) za odgovorno društvo i Balkanskom istraživačkom mrežom Srbije (BIRN) realizovala je četvorogodišnju inicijativu „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju“ čiji je osnovni cilj unapređivanje praksi javnog zagovaranja u civilnom društvu u Srbiji. Motiv inicijative bio je stvaranje demokratskog društva kroz učešće građana u političkim procesima i poštovanju demokratskih principa.
Projekat je započet u novembru 2018. godine, a ovog meseca se završava. Tokom četiri godine realizovanja, jedna od glavnih aktivnosti bila je Program podrške civilnom društvu za javno zagovaranje. Ovim projektom, 74 organizacije dobile su podršku, a čak 43 Pokretača promena dobila su nagradu.
Marija Todorović, koordinatorka projekta, ističe kako je program, tokom svog trajanja i saradnje sa organizacijama, obišao Srbiju i pomogao im da ostvare važne promene u svojim lokalnim zajednicama i unaprede živote svojih sugrađana.
Na koje je sve načine inicijativa „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju“ pomogla građanima Srbije?
Upravo kroz projekat „Aktivni građani – bolje društvo“ organizacije su stekle bolji uvid u to šta sve podrazumeva izmena određenih javnih politika i rešavanje gorućih problema u zajednici, i tako unapredile svoja znanja i veštine u javnom zagovaranju, komunikaciji sa donosiocima odluka, mobilizaciji građana i nastupu u javnosti. Zahvaljujući ovim stečenim veštinama, građani Kuršumlije dobiće bioskop i prostor za kulturne sadržaje koji je dugo nedostajao ovoj zajednici, poljoprivrednici iz Jagodine lakše stižu do informacija o lokalnim konkursima za davanja u oblasti poljoprivrede, a mladi u Boru imaju više finansijskih podsticaja iz gradskog budžeta za kreiranje medijskih sadržaja za mlade.
Kako građani koji nisu uključeni u ovu inicijativu mogu da vide promene za koje se inicijativa zalaže?
Često se stiče utisak da se problemi u Srbiji gomilaju, da nema pomaka u njihovom rešavanju i da su građani digli ruke od pokušaja da svoje zajednice učine boljim mestom za život. Međutim, aktivnosti i posvećenost 74 organizacije sa kojima smo radili pokazuju da aktivnih građana ima na svim stranama i da su i te kako spremni da rade na stvaranju boljeg društva. Štaviše, promene koje proizilaze iz njihovog delovanja su već vidljive i o tome treba da se razgovara kako bi što širi krug građana imao bolju svest o svim pozitivnim i važnim pomacima u našem društvu koji su nastali kao rezultat udruživanja građana. U moru loših vesti koje nas svakodnevno zapljuskuju, nije lako preneti glas o svemu dobrom što je proizašlo iz delovanja ovih organizacija, ali na svima nama iz civilnog društva je da budemo što glasniji u prenošenju poruke o snazi i važnosti udruživanja, aktivizma, rada u zajednici i svih sjajnih promena koje proizilaze iz toga.
Šta je sve našem društvu potrebno kako bi se pokrenule promene? Da li nas je teško pokrenuti?
Pokrenuti promene u našem društvu koje se često karakteriše kao apatično i pasivno, i u kom mnogi ljudi više ne veruju u promene, nije jednostavan proces. Vidimo da su građani svesni problema koji muče njihove zajednice, ali tu svest neretko prati osećaj nemoći da se nešto može poboljšati. Međutim, četiri ciklusa našeg konkursa za Pokretače promena, tokom kojih su građani nominovali nosioce promena iz svojih lokalnih zajednica, pokazala su nam da su promene i te kako vidljive u tim zajednicama i da su građani voljni da se organizuju, podignu svoj glas i sarađuju kako bi postigli zajedničke ciljeve. Sve što je potrebno je motivacija i vera u solidarnost, a kao rezultat toga, na primer, imamo rekonstruisan Dom kulture u selu Prva Kutina kod Niške Banje ili filmski festival „Uhvati film“ koji je u potpunosti prilagođen osobama sa invaliditetom.
Kako su građani reagovali na inicijativu?
Veoma pozitivno, jer kada se oni uključe u ove aktivnosti, kod njih se budi snažan osećaj pripadnosti i uključenosti u društvo. Razmena znanja i iskustava koje imaju tada, otvara nove mogućnosti i perspektive za njih. Osećaju da mogu da ostvare svoje potencijale, razviju veštine, pokrenu sopstvene inicijative i doprinesu društvu na kreativan način.
Podizanje svesti o ovim pitanjima važno je za kreiranje društva koje je zasnovano na ravnopravnosti, jednakosti i poštovanju ljudskih prava. Međutim, podizanje svesti o problemima s kojima se suočavaju određene društvene grupe i zajednice je samo prvi korak. Kroz edukaciju i informisanje građani dobijaju alate za ostvarivanje promena u svojim zajednicama koje se ne mogu postići bez udruživanja i solidarnosti.
Podaci o uspešnosti projekta nisu samo brojke, iza njih stoje ljudi koji su redovno pohađali naše seminare, obuke, učestvovali u različitim aktivnostima koje smo organizovali. Uzimajući sve ovo u obzir, mi smo zaista zadovoljni učinjenim i drago nam je što smo otvorili put javnom zagovaranju.
Polja delovanja kroz godine
Oblasti koje su obuhvaćene u prethodne četiri godine bile su: unapređenje i zaštita ljudskih prava, rodna ravnopravnost i prava žena, mladi i dečja prava, zaštita životne sredine, razvoj lokalne zajednice i socijalna zaštita.
Ko su Pokretači promena?
Koordinatorka projekta, Marija Todorović, podvlači da su Pokretači zapravo svi motivisani građani i organizacije koji istrajavaju u naporima da poboljšaju živote svih nas i bore se za unapređivanje lokalnih zajednica. Pokretač promena može biti svako od nas ko je prepoznao određeni problem u zajednici i želi da radi na njegovom rešavanju.
Čak 32 gradova Srbije pokrenuta, najaktivniji Beograd i Novi Sad
Projekat „Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju“ pokrenuo je građane širom zemlje, a od 32 grada u kojima su pokrenute promene, najaktivniji gradovi u kojima se pokrenuo najveći broj inicijativa su: Beograd (29); Novi Sad (11), Užice (6), Niš (3), Pirot (3), Kragujevac (3).
Tagovi
