Marin le Pen nije došla na vlast, ali šta dalje?

Novi narodni front, široka levo-zelena koalicija na čijem se čelu nalazi radikalna levičarska stranka Nepokorena Francuska (LFI) Žan-Lika Melanšona, pobednik je parlamentarnih izbora u Francuskoj, sa 182 osvojena poslanička mesta.

Makronova centristička koalicija Zajedno imaće 163 poslanika, dok je krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen, koje je nakon prvog kruga bilo najbolje pozicionirano i kom se prognozirala apsolutna pobeda, završilo na tek trećem mestu, sa 143. osvojena poslanička mesta.  

Ishod je veoma podeljeni parlament s tri partijska bloka, parlament u kom je bilo kakva saradnja gotovo nemoguća. To znači da niko nema većinu za formiranje vlade, a prema odredbama francuskog ustava, novi izbori ne mogu da se održe narednih godinu dana. 

I šta ćemo sad?

KO ĆE NA ČELO VLADE?

Suprotno svim očekivanjima, NFP će biti najjača opcija u parlamentu Francuske. No i pored toga, sa svojih 182 mandata ona je i dalje veoma daleko od apsolutne većine (289) neophodne za formiranje vlade.

Melanšon je zahtevao od Makrona da imenuje premijera iz njegove koalicija i da sprovede ceo program NFP-a. Francuski ustav predsedniku dozvoljava da za premijera izabere koga želi. U praksi, pošto parlament može da iznudi ostavku vlade, šef države uvek bira nekoga ko će biti po ukusu parlamenta. Ta logika nalaže da bi premijer trebalo da bude neko iz najjačeg parlamentarnog bloka – u ovom slučaju NFP-a. Međutim, imenovanje radikalno levog premijera moglo bi dovesti do glasanja o nepoverenju koje bi podržali ne samo desničari, već verovatno i poslanici koji dolaze iz Makronove partije. 

ŠIROKA KOALICIJA?

Za razliku od mnogih zemalja kontinentalne Evrope, Francuska nije imala iskustva sa širokim koalicijama još od haotičnih dana Četvrte republike, ali je nekoliko političara s levice i centra ranije sugerisalo da bi upravo ta široka koalicija mogla biti rešenje za ovaj blokirani parlament.

Bivši premijer Eduar Filip, dugogodišnji Makronov saveznik Fransoa Bajru i lider Zelenih Marin Tondelijer bili su među onima koji su prošle nedelje rekli da bi se anti-RN koalicija, od umerene levice do desnog centra, mogla ujediniti oko osnovnog zakonodavnog programa.

Predstavnici krajnje levice više su puta naglasili da u vladu ulaze isključivo kako bi sproveli sopstevnu politiku, pa ne deluje realno da bi oni prihvatili bilo kakvu koaliciju. dugo je govorila da će ikada ući u vladu samo da bi „sprovela našu politiku i ničiju drugu“.

Preliminarne projekcije sugerišu da je moguće da bi savez između Makronovih snaga, PS-a, Zelenih i nekoliko drugih mogao da skupi minimalnu većinu. Međutim, stručnjaci kažu da će, iako je to matematički moguće, biti veoma teško, gotovo nemoguće izgraditi jednu široku mejnstrim koaliciju, jer se stavovi najdominantnijih partija po pitanjima kao što su porezi, penzije, zelena politika potpuno razlikuju.

Ad hok savezi i tehnokratske vlade: koje su još opcije?

Odlazeći premijer Gabrijel Atal sugerisao je prošle nedelje da bi najdominantnije partije trebalo da, umesto  o formiranju formalnih koalicija, porazmisle o sklapanju ad hok saveza koji bi im omogućili da izglasaju barem neke zakone.

Makron je to pokušavao još otkako je 2022. godine izgubio većinu u parlamentu, ali mu je uspeh bio veoma ograničen, jer je neretko morao da pribegava nepopularnim posebnim ustavnim ovlašćenjima koja su mu pružala priliku da progura neke zakone bez glasanja u skupštini.

Predsednik bi takođe mogao da porazmisli o tehnokratskoj vladi, kakvu ima na primer Italija, a koju čine stručnjaci iz oblasti ekonomije, viši državni službenici, akademici, diplomate i poslovni ili sindikalni lideri.

Međutim, istina je da Francuska nema iskustva sa takvim vladama. Žan-Filip Derozje, konstitucionalista sa Univerziteta u Lilu, rekao je da ne postoji ni njihova „institucionalna definicija“, te da bi to bila „normalna vlada, slobodna da se ponaša kako želi – sve dok ima podršku parlamenta“.

Konačno, Makron bi mogao da zatraži od Atala – koji je sinoć rekao da će podneti ostavku – da ostane na čelu nekakvog oblika prelazne vlade.

kakve će biti posledice?

Čini se da je pred Francuskom dug period političke neizvesnosti i nestabilnosti, koji bi parlament mogao da dovede u ćorsokak.

Stručnjaci upozoravaju da bi Nacionalno okupljanje i Melanšonov LFI ovakve rezultate mogli da predstave kao zaveru političkih elita da im se oduzme vlast, što bi dovelo do još destruktivnije i otrovnije kampanje za predsedničke izbore 2027.

Makron je do sada isključivao mogućnost da podnese ostavku pre tih izbora, ali ukoliko nastupi potpuna politička paraliza, ne bi trebalo otpisati ni tu opciju.

„Glasači su sprečili krajnju desnicu da dođe na vlast“, kaže Mujtaba Rahman iz konsultantske kuće Eurasia Group za Gardijan. „Međutim, Francuska se sada nalazi u ćorskokaku, potpuno paralisana.“