Mark Rute danas preuzima dužnost generalnog sekretara NATO: Šta mu Stoltenberg ostavlja u amanet

Ujedno, biće to kratak trenutak svečanosti u sedištu transatlantske alijanse u Briselu. Zatim će Mark Rute zvanično preuzeti dužnost generalnog sekretara NATO-a, piše Gardijan.

Rute preuzima uzde u opasnom trenutku za Ukrajinu, što je odlučujući test za transatlantski savez. Saveznici u NATO-u nedavno su obećali da će pojačati dugoročnu podršku Ukrajini „kako bi mogla da pobedi u svojoj borbi za slobodu“.

Ukrajina se suočava sa trećom zimom u borbi protiv ruske brutalne invazije, dok snage Vladimira Putina nastavljaju napredovanje na istoku zemlje.

NATO se značajno promenio otkako je Jens Stoltenberg, odlazeći i drugi po dužini staža generalni sekretar, preuzeo dužnost pre jedne decenije.

Kada je Stoltenberg stigao u štab NATO-a, Rusija je već anektirala Krim i, uz pomoć lokalnih separatista, zauzimala je teritoriju u istočnoj Ukrajini.

Ipak, 2014. saveznici iz NATO-a bili su više fokusirani na Avganistan, a kako je Stoltenberg rekao ranije ovog meseca, podrška Ukrajini je bila „marginalna“.

Sada Alijansa izveštava o desetinama hiljada vojnika spremnih za borbu na istočnom krilu NATO-a, u poređenju sa nulom pre deset godina. A 23 od 32 članice NATO-a ispunjavaju cilj da potroše najmanje dva odsto BDP-a na odbranu, u poređenju sa samo tri pre deset godina.

Na samitu u Vašingtonu prošlog jula, lideri NATO-a obećali su 40 milijardi evra (33 milijarde funti) „minimalno finansiranje” Ukrajine za sledeću godinu i „nepovratan put” ka članstvu u NATO-u.

Novi generalni sekretar će morati da upravlja i nadama za članstvo i novcem Ukrajine na sledećem samitu u Hagu u junu 2025.

Oana Lungesku, koja je bila glavni portparol NATO-a 13 godina, rekla je da će novac biti veliki test za Rutea.

„On će morati da ojača svoje akreditive kao snažan zagovornik povećanja troškova odbrane u celoj alijansi, a to će pomoći da se učvrsti njegov kredibilitet kao generalnog sekretara NATO-a, kako sa Vašingtonom, tako i sa zemljama centralne i istočne Evrope, koje su možda bile malo mlaka na početku kada je njegovo ime istaknuto.”

Holandija, koja je dugi niz godina zaostajala u potrošnji na odbranu, najavila je da ispunjava NATO cilj od dva odsto samo nekoliko dana pre nego što je Rute imenovan.

U oproštajnom govoru ovog meseca, Stoltenberg je rekao da je očigledno da saveznici u NATO-u moraju da potroše „značajno više od dva odsto“ ako žele da ispune planove potrošnje za odbranu, ali je odbio da ponudi preciznu cifru.

Lungesku, sada saradnik Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, rekao je da se u NATO-u već više od godinu dana razgovara o „najmanje tri odsto ili više“, ističući da je prosečna potrošnja na odbranu u hladnom ratu bila oko četiri odsto.

Zatim, tu je i perspektiva Donalda Trampa, koji je ranije ove godine rekao da će ohrabriti Rusiju „da radi šta god, dođavola, želi“ kada je pričao o navodnom susretu sa liderom NATO-a zemlje koja nije ispunila cilj od 2 odsto.

Kamil Grand, koji je služio kao pomoćnik generalnog sekretara u NATO-u tokom prvog Trampovog predsedavanja, rekao je da je bio u pesimističnom taboru oko druge Trampove administracije. Tinktankovi bliski Trampu postavljaju „uspavani NATO“ koji zaustavlja svaku dalju ekspanziju.

Grand, sada u Evropskom savetu za spoljne odnose, rekao je da se plaši ne toliko formalnog povlačenja pod Trampom „već izjava ili akcija koje bi potkopali fundamentalnu logiku alijanse, a to je solidarnost, vrsta musketarskog stila „‘jedan za sve i svi za jednoga’“.