ta je zajedničko za Radiohead, The White Stripes, Adele, Pixies…? Muzički malo toga, ali nešto ipak jeste – jedan “krov” i te kako. Bolje reći kuća, ili label… Beggars Banquet. Nastao kao mala prodavnica ploča i nazvan po jednom albumu Rolingstonsa, Beggars Banquet kreće u izdavaštvo s pojavom panka da bi eksplodirao sa Garijem Njumanom. A onda se ubrzavaju stvari sa “ćerkom” firme 4AD. Proteklih godina krunisano je sve pojavom pop atrakcije Adel koja je Beggarsu donela primat i među džinovima. Sada je pod ovim labelom čak nekoliko veloh nezavisnih maraka uključujući naravno 4AD, Matador, XL, ali i legendarni Rough Trade.
„Gardijan“ ga je uvrstio među najuticajnije ljude u muzičkoj industriji sveta.
U portretu radija BBC opisani ste kao čovek koji dugo čeka na “kapitalca”. Kako ste vi stvarno dolazili do svih, recimo do The Fall, Radioheada, Adel, Garija Njumana?
To više ne radim ja već moji partneri, ono što im ja pružam jeste prostor i podrška. Uvek tražimo umetnike koji su jedinstveni, imaju duha i strasti i rade nešto drugačije.
U svojoj label grani 4AD formirali ste naš ukus – goth žanr sa Bauhausom na čelu. A onda singl “Pump Up The Volume” by M.A.R.R.S. i to je drugi broj 1 na top-listama posle Garija Njumana i pre Adel?
To je bio projekat umetnika koji je već potpisao za nas, Colourbox – iako su oni već bili prilično drugačiji od svega u izdavačkoj kući. Saradnja sa A. R. Kane zvučala je tako uzbudljivo i privlačila je pažnju publike.
Neki su sa te etikete nestali a neki su postali ogromna imena poput Nika Kejva. Da li ste verovali da će Nik Kejv imati ovoliko dugu uspešnu karijeru? A Gari Njuman je bio ogroman a onda nestao? Da li ste očekivali da The Prodigy napravi toliki uspeh?
Mislim da postoji nešto jedinstveno u tome kako naša izdavačka kuća radi sa umetnicima, i veoma malo njih nas je napustilo a da su postali uspešni. Osim Nika, Biffy Clyro i St Vincent mi padaju na pamet.
Vi ste simbol nezavisne diskografije, a Rough trade je simbol te nezavisne muzičke scene od sedamdesetih, pa preko The Smiths, do sada. Danas je pod vašim krovom.
Znao sam Džefa godinama i došao je trenutak kada je njima bio potreban novi saradnik i to mi se činilo kao dobro uklapanje.
I vi i Ričard Branson ste krenuli od prodavnice ploča. Ali vi ste ostali u muzici. Da li ste ga nekada sreli i pričali o muzici a ne o biznisu? Da li ste nostalgični za vremenom prodavnica ploča kao u knjizi “High Fidelity”, jer to nisu bile samo prodavnice ploča već neke škole života?
Nisam ga video godinama. On je uvek više bio preduzetnik nego osoba iz sveta muzike. Što se mene tiče, nemam interesovanja za biznis koji je van muzike.
Voleo sam “High Fidelity”, to je bio dobar podsetnik na to kako smo bili privilegovani da budemo unutar muzike i živimo od nje.
U čemu je fenomen Adel? Oborila je sve rekorde?
Adel je zaista fenomen. I zaista, niko nije mogao da pretpostavi koliki će ona napraviti uspeh. Ona se povezala sa publikom na način koji niko nije mogao da predvidi.
Beggars Banquet je bio jedna od prvih diskografskih kuća koje su objavile pank ploču. Kakvo je to bilo vreme u Londonu i Britaniji?
To je bilo revolucionarno i uzbudljivo vreme, svako je hteo za sebe sve što je moglo da se dobije.
Vi ste uspostavljali trendove, punk, pa goth sa Bauhaus, pa dance electro sa M.A.R.R.S. i The Prodigy, pa ste onda osvajali Ameriku sa bendovima Pixies i White Stripes. Da li je ostalo u muzici još uzbuđenja ili su svi glavni trendovi prošli i čeka nas reciklaža?
Muzika je sad manje plemenska, mnogo više prelazi granice, ali ljudi će uvek naći nešto novo.
Sada imamo regionalnu nezavisnu asocijaciju muzičke industrije RUNDA koja je ćerka asocijacije IMPALA, čiji ste vi osnivački član. Koliko mislite da su ove asocijacije važne u promovisanju nezavisne muzičke industrije sa sve više spajanja i preuzimanja ponekad i od korporacije van muzičke industrije?
Izuzetno važno, bez njih nezavisna scena bi bila mnogo manje jaka nego što jesmo. Veoma sam ponosan na to što smo uspeli da postignemo zajedno.
Ekskluzivci
Adele
Radiohead
Pixies
Bauhaus
Dead Can Dance
The White Stripes
The Cult
The Fall
The Charlatans