Maske tokom nastave u razredu, ili maske samo u hodnicima, ili skroz bez maski, ali uz održavanje razdaljine među đacima „kad je to moguće“, ili nikakve udaljenosti unutar istog razreda, ili uopšte nigde nikakve udaljenosti – sve su to pitanja u svih 16 saveznih država Nemačke.
Dok milioni dece idu nazad u škole usred pandemije korona virusa, Nemcima poznati osećaj za „Ordnung“ (red) je ustupio mesto neizvesnosti, sa skupom regionalnih propisa za koje zvaničnici priznaju da mogu, a ne moraju da donesu bezbednost i umire roditelje.
„Ne može postojati 100-postotna sigurnost i nikada je neće biti“, rekao je Torsten Kine, okružni zvaničnik zadužen za škole u Pankovu, najgušće naseljenom okrugu u Berlinu, gde se u ponedeljak u školu vraća 45.000 učenika. „Trudimo se da što je moguće više smanjimo rizik“, rekao je on.
Nemačka je dobila komplimente jer je brzo, efikasno i rano usporila širenje epidemije, ali otvaranje škola predstavlja novi izazov kojim se bave zabrinuti roditelji i deca, skeptični naučnici, zabrinuti nastavnici i već preopterećene vlasti.
Mnoge zemlje gledaju u eksperiment u Nemačkoj da bi videle šta deluje, a Ujedinjene nacije su ove nedelje rekle da čak 100 zemalja još nije objavilo datum ponovnog otvaranja škola.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je upozorio na moguću „generacijsku katastrofu“ u obrazovanju i pozvao je da ponovno pokretanje nastave u školama bude „glavni prioritet“ kada jednom države stave epidemiju pod kontrolu.
Izrael je tako pokušao da škole ponovo otvori u maju, ali se epidemija pojačala i škole su ponovo zatvorene. U Južnoj Africi su u junu ponovo pokrenuli nastavu u četiri razreda, ali su je potom prekinuli jer se zaraza proširila.
Dok se Berlin priprema da sutra, u ponedeljak, pošalje svojih skoro pola miliona učenika u škole, mnogi se boje da bi se moglo dogoditi nešto slično.
„Zabrinutost je ogromna, jer su škole žarišta“, rekla je Dorin Zibernik, šefica berlinskog ogranka sindikata nastavnika GEW. „Znam da u školu dolaze i đaci koji svakodnevno imaju kontakte sa stotinama ljudi“, dodala je ona.
Plan Berlina je da učenici i nastavnici nose maske u hodnicima, ali ne u učionicama tokom nastave ili na igralištu. Nastava sporta, muzike i drame biće dozvoljeni, ali s ograničenjima, kao što je zahtev da članovi hora budu bar dva metra jedan od drugog.
Berlinska ministarka prosvete Sandra Šeres rekla je da „u školi nije moguće“ da učenici uvek održavaju medusobno rastojanje od 1,5 metra, već koliko je izvodivo. đaci treba da stalno budu svrstani kako su učionicama, u medusobno razdvojenim grupama koje se ne smeju mešati, tako da ukoliko dođe do širenja zaraze, samo oni koji su u istoj grupi s obolelim, moraju u karantin. Vlada Berlina preporučuje da se te grupe ne druže van škole, ali se ne zna kako se to može sprovesti.
„Postoji sukob prioriteta: zaštita zdravlja s jedne strane, što je za nas veoma važno, a s druge strane želimo da osiguramo pravo na obrazovanje svakog deteta“, rekla je Šeres.
Jedna studija Berlinskog tehnološkog instituta o prenošenju korona virusa preporučila je da se učionice vetre po 15 minuta na svakih pola sata, a Šeres poziva nastavnike da otvaraju prozore posle svakog časa od 45 minuta.
Doktorka Izabela Ekerle, šefica grupe za istraživanje pojave virusa Univerziteta u Ženevi, rekla je da se i dalje malo zna o tome kako korona virus utiče na decu i kako ga ona prenose, ali da je iz otvaranja školskih u drugim zemljama jasno da se time može izazvati širenje zaraze.
U oštro sročenom otvorenom pismu vlastima Berlina, Marko Fehner, otac dvoje dece i predstavnik roditelja u okrugu Pankov, primetio je da su mnogi prozori učionica takvi da se uopšte ne mogu otvoriti, i da vlast ima stroža pravila za supermarkete i svoje kancelarije, nego za škole.
On je pozvao upravu da sa više resursa omogući učenje od kuće, tako da se veličina razreda i kontakti mogu svesti na minimum.
Slične zabrinutosti ima i drugde, kao u Škotskoj, gde bi škole trebalo da se ponovo otvore u utorak. Postoji neizvesnost da li će češće pranje ruku i „socijalno distanciranje“ uz ograničenje mešanja đaka iz raznih razreda, biti dovoljni bez obaveznog korišćenja maski.
Berlinske smernice o povratku u školu su nešto između propisa ostalih nemačkih država.
Prvi đaci koji su se već vratili u škole, u severoistočnoj državi Meklenburg-Zapadna Pomeranija, ne moraju da koriste maske, ali je princip da đaci stalno budu razdvojeni u grupe u kojima su u učionicama.
Dok je tamošnji ministar obrazovanja rekao da se radi na propisu o maskama, dve škole su privremeno zatvorene u petak, pošto su otkriveni novi slučajevi korona virusa.
Đaci stariji od 10 godina koji su se u četvrtak vratili u školu u Hamburgu, moraju da koriste maske, ali mogu da ih skinu dok sede u učionicama.
U najmnogoljudnijoj državi, Severnoj Rajni-Vestfalija, 2,5 miliona učenika suočiće se s najstrožim merama u Nemačkoj kada se u sredu vrate u škole, uključujući zahtev da koriste maske i tokom časova.
Savezni ministar za zdravstvo, Jens Špan, rekao je da će postepeno vraćanje u škole u Nemačkoj i različiti pristupi pomoći da se utvrdi šta deluje, a šta ne.
U međuvremenu škole i okruzi improvizuju sa sopstvenim rešenjima u skladu sa obimnim smernicama Vlade Nemačke.
U berlinskom naselju Pankovu, okružni zvaničnik za školstvo, Torsten Kine je čitavo leto proveo u pregovorima sa dobavljačima hrane za školske obroke đaka o planu za serviranje obroka u zadato vreme i u učionicama, da bi se izbegle velike grupe đaka u kafeterijama.
„Ne bih rekao da sam zabrinut, ali vidim veoma, veoma velike izazove koji su pred nama bili mi školske vlasti, škole ili roditelji“, rekao je on.
(Beta-AP)
Tagovi
