„Maskov Tviter“ postaje prava katastrofa u kriznim situacijama

Tviter je godinama bio pravi junak u situacijama kada stvari krenu po zlu. Pre nego što ga je prošle jeseni kupio Elon Mask, pre nego što su ga preplavili lažni oglasi i lažne ličnosti i pre nego što je njegovim inženjerima rečeno da širom otvorenih očiju prate ko, šta i kako piše, ova platforma je zapravo bila korisna u spasavanju života tokom prirodnih katastrofa i kriza prouzrokovanih ljudskim faktorom.

Zvaničnici za upravljanje vanrednim situacijama koristili su platformu da brzo i efikasno prenesu informacije javnosti – kada da se evakuišu tokom uragana Ian, 2022, kada da se sakriju od revolveraša tokom pucnjave na državnom univerzitetu u Mičigenu, što se desilo ranije ovog meseca – dok istovremeno omogućavaju građanima da prenesu svoje informacije uživo.  Platforma nije samo obezbeđivala vredne komunikacijske usluge, već je promenila način na koji funkcioniše upravljanje vanrednim situacijama.

To je razlog zašto Maskova era Tvitera zabrinjava toliko mnogo ljudi u ovom polju. Platforma je nazadovala na mnogo načina: mreža više baguje, trud da se suzbiju dezinformacije je i više nego traljav, a osoba na vrhu izgleda da je vrlo odbojna prema spoljnim reakcijama. Ali, sada kada je platforma toliko duboko urezana u svet službi za spašavanje, teško ju je zameniti. Ova sve katastrofalnija situacija otvara pitanja o obavezama platforme prema samom društvu  – pitanja koja naoštreni direktori tehničkih timova ne žele da uzmu u obzir.

Od samog početka, rukovodioci Tvitera želeli su da se korisnici oslone na njihove usluge u kriznim situacijama. Osnivač kompanije, Džek Dorzi, rekao je još pre jednu deceniju da je  ideju za Tviter dobio delom dok je slušao policijski skener kada je bio dete. U narednom intervjuu, izjavio je da je prvi put shvatio moć ove platforme nakon potresa u Bej oblasti: „Bio sam u kancelariji u subotu i moj telefon je pozvonio, bio je to tvit, vrlo jednostavan, a glasio je: ‘zemljotres’.“ Do 2015, američka geološki istraživači koristili su Tviter da bolje prate zemljotrese i reakcije ljudi, pogotovo u oblastima gde Geološka agencija nije imala dovoljno efikasne senzore.

Možda su i druge agencije bile naivne da zavise toliko mnogo od volje privatne kompanije da obezbedi besplatan servis za komunikaciju. Tviter je za to vreme vrlo očigledno uživao u svom značaju tokom kriznih situacija, koji ga je učinio veoma popularnim. Kompanija je obezbedila uputstva i najbolje prakse agencijama za hitne slučajeve. Prema njihovom sajtu, „krize i hitni slučajevi“ su jedna od pet oblasti na koju se najviše fokusiraju.

Uspešni napori za pružanje pomoći se fokusiraju na raspoređivanje ljudi, procesa i tehnologije neophodnih za brzu isporuku informacija i resursa. Tviter je zauzeo tržište katastrofe jer je to bila tehnologija kojoj nema premca. U krizi, vreme je najsvetija roba. Pisac Alfred Henri Luis je 1906. primetio da „postoji samo devet obroka između čovečanstva i anarhije“. Taj pojam može zvučati poznato stanovnicima područja sklonih uraganima: „Prvih 72 su na vama“ je dobro poznati slogan koji podseća građane da pripreme dovoljno kućnih namirnica da izdrže barem toliko sati nakon što oluja prođe.

Nažalost, platforma postaje sve manje korisna za praćenje razgovora o događajima u razvoju. Tviter je 2. februara najavio da će ukinuti slobodan pristup istraživačima svom interfejsu za programiranje aplikacija (API)— mehanizmu koji omogućava ljudima izvan kompanije da prikupljaju i analiziraju velike količine podataka sa platforme društvenih medija. Humanitarni radnici su često koristili pristup da bi utvrdili gde su zalihe i drugi resursi najpotrebniji.

Četiri dana nakon što je kompanija ovo objavila, snažan zemljotres pogodio je Tursku i Siriju, ubivši najmanje 46.000 ljudi. U ogromnoj geografskoj oblasti, API podaci mogu pomoći da se suzi ko šta govori, ko je gde zaglavljen i gde ograničene zalihe treba prvo da se isporuče. Zbog pritužbi o tome šta bi napuštanje besplatnog pristupa API-ju značilo u toj krizi, Tviter je odložio ograničenje. Ipak, njegove dugoročne namere su neizvesne, a neke javne primene API-ja od strane spoljnih istraživača – kao što je ProPublica bot, koji prati izbrisane tvitove političara – izgleda da se kvare.

U međuvremenu, Maskova politika ponude „verifikovanog“ statusa svim kupcima koji plaćaju čini informacije na platformi manje pouzdanim. Tviterovi plavi čekovi su prvobitno označavali da je kompanija uložila napor da potvrdi identitet vlasnika naloga. Ubrzo nakon što ih je Mask stavio na raspolaganje pretplatnicima na Tviter Blu, preduzimljivi šaljivdžija je kupio ručku koja je imitirala Nacionalnu meteorološku službu. Bilo je to duhovito, ali ne baš smešno – ne kada toliko ljudi zavisi od tvitova agencije o snegu, ledenim olujama i uraganima.

Tvitovi su bili mehanizam da ljudi traže pomoć. Oni su bili mehanizam za agencije javne bezbednosti da daju informacije o tome šta ili šta ne treba da rade. Oni su bili mehanizam za krizne menadžere da, preko API-ja, usmere resurse tamo gde su bili potrebni. Subjekti za pružanje pomoći i odgovora počeli su da se oslanjaju na kompaniju, verujući da je njeno ovladavanje brzinom javna usluga koju je sam Tviter cenio.

Dorzi je osnovao kompaniju koja je tvrdila da ima društvenu misiju. Maskov Tviterverzum je refren „lolova“ i „šta god“ izjava. Nedavno se našalio da je stekao „najveću neprofitnu organizaciju na svetu“, a čini se da je njegov fokus na smanjenju troškova i da Tviter učini profitabilnim. U tom procesu, on je poremetio sistem upravljanja vanrednim situacijama koji je trebalo da bude pouzdan.

U ugovornom pravu, termin kamata na oslanjanje opisuje ono što nastaje kada jedna strana uslovljava sopstvene izbore izjavama ili obećanjima druge strane. Čak i bez formalnog ugovora, prvi ima legitimnu pritužbu ako drugi prekrši svoja obećanja. U određenoj meri, ta ideja se odnosi na krizne komunikacije na Tviteru: aparat za javnu bezbednost počeo je da se oslanja na platformu koja se aktivno udvarala takvom oslanjanju. Šteta od nedavnih promena Tvitera možda nije merljiva u dolarima, ali je ipak stvarna šteta.