Otkad je Ilon Mask preuzeo Tviter po kompaniji kruže glasine o gotovo brutalnim potezima koje novi vlasnik planira da povuče. Odmah je otpušten bivši direktor Parag Agraval, drugi rukovodioci listom daju otkaze, a govorka se i da namerava da sa platnog spiska „skine“ 3.700 zaposlenih, gotovo polovinu ukupne radne snage Tvitera. Neki mediji prenose i 75 odsto. S druge strane, kompanija je prezadužena, pa Mask, verovatno, pokušava da oštrim rezovima brzo pronađe način da povrati novac.
U sedište kompanije u San Francisku Ilon Mask je simbolično prvo uneo umivaonik. „Let that sink in“, rekao je, što bi moglo da se prevede sa – tu sam, imajte to na umu. Prvi je to shvatio Parag Agraval, sada već bivši direktor kompanije, kome je Mask odmah dao otkaz.
Da će sami pokupiti stvari i „odleteti“ iz kompanije najavili su i šefovi oglašavanja i marketinga, kao i direktori za ljudske resurse, generalni menadžer za tehnologije, šef proizvoda i potpredsednik globalne prodaje.
Otpušten je glavni finansijski direktor Ned Segal i šef za pravne poslove i politiku Vidžaja Gadea, ubrzo nakon što je Mask „uleteo“ u cvrkutavu kompaniju, prenosi RTS.
Sara Personet, direktorka za klijente i advertajzing, takođe je podnela ostavku, dolivajući ulje na vatru i neizvesnost kod oglašivača oko toga kako će se kompanija menjati pod Maskom.
Svi direktori koji su dali otkaz, nisu naveli i to da li su samovoljno otišli ili im je zatraženo da odu. Nik Koldvel, generalni menadžer za tehnologije je na Tviteru, a gde drugde, potvrdio odlazak, promenivši biografiju na profilu u „bivši izvršni direktor Tvitera“.
Mediji navode i da je u planu otpuštanje gotovo polovine svih zaposlenih u kompaniji, oko 3.700 ljudi.
Pruži se duže nego što si dugačak
Iako Mask demantuje da kupovina Tvitera ima veze s novcem, kad platiš nešto 44 milijarde dolara i zadužiš se, onda zasigurno imaš cilj da taj novac makar povratiš.
Ilon Mask, sudeći prema biografiji, zna kako se novac zarađuje, iako, kako je nedavno odbrusio Gariju Kasparovu, ne poseduje vilu.
Međutim, i Tviter je u problemu, odavno. U poslednjem kvartalu pre preuzimanja, vidi se gubitak od 344 miliona dolara.
Problem novca postaje još urgentniji, jer da bi kupio Tviter, Mask je zadužio samu kompaniju sa 13 milijardi dolara kredita, piše Verdž. A tih 13 milijardi dali su mu Banka Amerike, Morgan Stenli, Barklejs i MUFG.
Njujork tajms u Dilbuk njuzleteru navodi da godišnje na kamate odlazi otprilike milijardu dolara – više od ukupnog profita Tvitera za 2021.
To znači i da je mogućnost da se napravi profit prilično neizvesna. Takođe, na pleća „novog“ Tvitera pada i problem sa oglašivačima, jer oni pre svega ne žele neizvesnost.
Tako je Mediabrends, jedinica kompanije IPG, savetovala klijente da pauziraju oglašavanje na Tviteru nedelju dana dok Tviter ne pruži detalje o planovima za zaštitu poverenja i bezbednosti na platformi, preneo je Rojters. IPG radi sa najvećim oglašivačima.
Sve se na kraju svede na reklame, i kod Jutjuba, i kod Netfliksa, pa i na Tviteru.
Tviter, međutim, nije Fejsbuk, ni Instagram, a tek nije Tik Tok. Ono što bi Mask mogao da proda je pre ono što bi se uslovno moglo zvati sloboda govora, digitalni trg za sve, ili makar ideju o tome, nego brojke (moguće najvažniji resurs kod oglašivača).
I sam Mask je, cinično, pinovao anketu na Tviteru, upitavši oglašivače da li im je bitnija sloboda govora ili politička korektnost.
Novac, i to brzo
Ono što, takođe, ne ide na ruku Masku, a ni Tviteru je kriza. Inflacija, stanje ekonomija, sve to vodi ka tome da je vrlo moguće da i sami oglašivači smanje budžete i ne talasaju, igraju na sigurno.
Zato se Mask okreće korisnicima, tražeći da plate za verifikaciju osam dolara mesečno, kao neku vrstu premijum usluge.
Međutim, kad se izračuna, ukoliko svih 400.000 onih sa plavim bedžom plati za tu uslugu, koja je bila besplatna, to znači da će time prikupiti samo 38 miliona dolara godišnje, delić od onih milijardu neophodnih samo za kamate.
Takođe, jedna od ideja je i da se uvede naplata sadržaja. Dakle, za nešto što su do sada mogli da gledaju besplatno, korisnici će morati da plate.
Kao kod velikih medijskih kompanija, čitaš ili gledaš ono što platiš. I to nije nefer, posebno za kreatore sadržaja. Sve to, ipak, košta i nigde nema besplatnog ručka.
Da bi uopšte procenili koliki je rizik od naplate video sadržaja, Tviterov tim je imao samo tri dana, a reč je o posebno osetljivom pitanju, pre svega zbog autorskih prava.
Zbog toga je pitanje, da li Mask žuri, jer različite strategije u toliko kratkom roku, mogu da ukazuju i na neku vrstu panike, iako, naravno, nije isključeno da pokušava da napravi nešto toliko novo da još ne vidimo šta se iza brda valja.
U jednoj od poslednjih objava napisao je: „Pošto se sastoji od milijardi dvosmernih interakcija dnevno, Tviter se može smatrati kolektivnom, kibernetičkom super-inteligencijom“ i dodao „sa velikim prostorom za napredovanje“.
U tome je, budući da živimo u vremenu u kome je ogromnom broju mobilnih telefona isključeno zvono i snaga i veličina Tvitera, njegova neuronsko-mrežna posebnost. I to Mask dobro zna.
Ne zaboravimo, Ilon Mask je, ipak, čovek koji je pored svega što je napravio, kako tvrdi u jednom od intervjua „radom koji se graniči sa ludošću“, prodao i 20.000 bacača plamena koji nisu bacači plamena, za četiri dana.
I to, kako je objasnio u podkastu Džoa Rogana, savetujući ljude da ih ne kupe. Niko ga nije poslušao.
Tagovi
