Paradoksalno je da Velika Britanija posle Bregzita može lako da postane predvodnik EU u emancipaciji od SAD sa Trampovom politikom koja relativizuje takozvani kolektivni Zapad kako ga nazivaju putinisti. Postaje sve popularnija doktrina britanskog premijera Kira Starmera „progresivni realizam“. U sasvim drugom kontekstu upravo to – „progresivni realizam“ – dobra je formulacija za antivučićevsku Srbiju. Jer racionalizuje i euforiju zbog masovnosti demonstracija protiv režima, ali racionalizuje i izvesnu apatiju jer se u prošlu subotu pokazalo da je “kritična masa“ takođe mit. Da ona sama po sebi sve rešava kad se dostigne.
Nikako ne treba potcenjivati Vučićevu „tihu većinu“ (kao ni njegovu glasnu manjinu), ali fenomen masovnosti sad je i na strani ne druge, nego drugačije Srbije. Ali krenimo nekim redom: verovatno je Aleksandar Vučić kao navijač Crvene zvezde prisustvovao utakmici Crvena zvezda – Dinamo Drezden (3 : 0) koja se u Beogradu odigrala u sredu 6. marta 1991. neposredno pred demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića u subotu 9. marta kojima Vučić verovatno nije prisustvovao, čak se možda i obradovao što je Milošević preko Borisava Jovića u Predsedništvu SFRJ izveo tenkove na ulice Beograda. Ta utakmica u Zvezdinom pohodu na Bari je interesantna jer je pokazala, što se tiče „fokus grupe“ navijača nemačkog Dinama u „kavezu“ na stadionu, kako se komunistička omladina iz Demokratske republike Nemačke (DDR) ekspresno regrutovala u skinhedse u ujedinjenoj Nemačkoj.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 20. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
