Pripadam generaciji rođenoj ’80 kojoj se na maloj maturu desilo, mislili smo tada, samo nama prvi i poslednji put u istoriji srpskog školstva, da „procure“ testovi. Bila je 1995. godina i mi klinci, sećam se, tumarali smo hodnicima Jedanaeste gimnazije, zbunjeni i uplašeni i po nekoliko puta čitali obaveštenje okačena na ulazna vrata – nije bilo društvenih mreža – sa uputstvom kako bi trebalo da postupamo dalje i šta će biti sa nama. Na kraju smo svi upisani na osnovu uspeha iz osnovne škole i poena sa testa koji nije „provaljen“. Džaba sva priprema i dani uvežbavanja gradiva. Mislim da te godine nisu upisani samo oni koji nisu hteli da idu u srednju školu, jer je broj đaka rastao kako je odmicao 1. septembar da bi nas u razredu u nekom trenutku bilo 50.
Na nedavnom obeležavanju 20 godina mature razredna, kojoj smo bili prva generacija, priznala nam je da nije bilo fer da se njoj, koja je tada tek završila fakultet i došla da radi kao profesor srpskog jezika i književnosti, da razred sa toliko dece. Nije nas bilo moguće kontrolisati. Mogao si da ne dođeš na čas i da profesor ne provali da nisi tu koliko je razred bio gust, jer ko će svu tu decu da upamti a kamoli da proziva i izgubi pola časa.
Mislila sam da ću ovu „ekskluzivnost“ i tu epizodu iz devedesetih, prepričavati svojoj deci kao neki film. Ali taj film se gledao i 2013. godine, pa se ponovio i ove godine. Kao reprize „Srećnih ljudi“.
I sada već razmišljam šta ću da kažem sinu kada 2022. on bude polagao malu maturu, ako se i njemu desi isto. U planu je da 2021. krene uvođenje elektronskog polaganja, a današnji klinci su baš pametni, pa ne vidim šta je tu problem za prosečnog mladog hakera.
I zamišljam kako mi kaže „Mama, od petog razreda si me davila da učim i govorila da neću moći da upišem školu koju želim ako ne budem imao dovoljan broj poena. Lagala si me“.
Slagala sam ga i da se uspeh boduje od petog (još mu nisam rekla da se boduje od šestog), da se ne bi opustio.
Da li ću reći „Izvini, sine, mama je naivčina?“.
Rizikujem da ispadnemo budale i moje dete i ja, kao što su to ispala sva deca i svi roditelji ove godine, koja su igrala fer zbog jednog oca koji je iz štamparije uzeo i fotografisao test iz matematike. Kao da nam prethodne male mature nisu bile lekcija.
Taj otac se sumnjiči da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja i da je iskoristio nepažnju svojih kolega u štampariji u kojoj su štampani testovi za završni ispit učenika osmog razreda i ukrao test iz matematike.
Klinci, opravdano ljuti jer su prevareni, poveli su „Instagram revoluciju“ i izašli na ulice. „Ne znate da sačuvate nekoliko papira, a pokušavate da vratite Kosovo“, pisalo je na jednom transparentu koji su nosili osmaci. Sve su deca rekla. Deo đaka osmaka, revoltiranih „curenjem“ testa iz matematike, protestovao je ispred Ministarstva prosvete i centralnim beogradskim ulicama sa zahtevima za smenu ministra Šarčevića i poništavanjem male mature.
Ali izgleda da ministru Mladenu Šarčeviću, koji je je izjavio da „oseća moralnu odgovornost zbog odlaganja polaganja testa iz matematike, ali da ne vidi razlog zašto bi podneo ostavku kad je problem otkriven“, nije još uvek jasno šta nije u redu sa „maturaliksom“. Na ovoj maloj maturi je ministar pao.
Nekadašnji pomoćnik ministra prosvete Milovan Šuvakov kaže da je štampanja testova proces koji samo Ministarstvo kontroliše, i da je ovde odgovornost ministarstva i ministra „apsolutno jasna“.
„Ako postoji mesto gde Ministarstvo i sistem može najlakše da iskontroliše i da smanji rizike – to je proces štampanja. Zato što je tu dosta manji broj aktera uključen, a kasnije, kad testovi izađu iz procesa štampanja i kad se distribuiraju ka školama, onda je mnogo teže kontrolisati i smanjiti rizik od potencijanih propusta… Ali u procesu štampe, to je apsolutno moguće uraditi. I to je nešto što je prethodnih godina i rađeno, tako što su testovi štampani u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca koji je fakticki jedina štamparija u našoj zemlji koja ima najviše standarde vezane za sigurnost i propratne pocedure. Meni je prosto neverovatno da se Ministarstvo odlučilo da promeni način štampanja i da se ponovo desi ono što smo imali pre par godina, kada je u Službenom glasniku iscurio test, manje-više, na sličan način“, rekao je Šuvakov za N1.
Koliko je dramatično ovo što se desilo shvatite tek kada spustite na lični nivo, znaju to deca i roditelji koje su hteli da prevare.
„Polaganje mature teže je palo meni, nego mom sinu. Za njega je neshvatljiva bila moja nervoza, povišen ton, zabrana telefona i papagajsko ponavljanje: „uči,uči,uči…“ pred prvi test“, priča Aleksandra Mihajlović čiji je je sin polagao ove godine.
„Ovoga puta ispostavilo se da moji strahovi nisu bili bezrazložni. Ispostavilo se upravo ono od čega sam želela da ga zaštitim, a omanula sam kao i roditelji ostalih skoro 70.000 osmaka. Neko je pokušao da ga prevari i namagarči, da omalovaži sav njegov rad, trud i odricanje tokom školovanja, njegovu Vukovu diplomu, njegove sportske uspehe koji su se nizali, uporedo sa školskim. Neko je hteo da ga pokrade, osramoti i učini manje vrednim. Prvo je to bio jedan otac, koji je verovao da čini najbolje za svoje dete ukrao test(ove) iz štamparije, a potom i država, sistem, nazovite to kako hoćete u pokušaju da sve prikažu manje strašnim nego što zaista jeste. ‘Šta će nekom rezultati testa’ – pitao se. Mama, pa svako ko je završio školu može da uradi više od pola testa…’ Nije mu u prvom mahu bilo jasno, sada jeste“, kaže za Nedeljnik.
Ona je dobro primetila da se krađa testa događa se na dan kada premijerka u Londonu izjavljuje da se sve čini kako bi se obezbedili uslovi da mladi talentovani ljudi, ne napuštaju zemlju kao što je na to, svojevremeno, bio prinuđen Nikola Tesla.
Premijerka je, takođe rekla i da nema šta da zameri Šarčeviću, već da mu je zahvalna na svemu što je uradio u obrazovanju, što je bio hrabar i što se borio: „Ne prihvatam ostavku Šarčevića, drago mi je što je ministar prosvete i ponosna sam što je ministar u mojoj Vladi“.
Aleksandra Mihajlović kaže za Nedeljnik da iako ostaje gorak ukus u ustima zbog situacije sa ukradenim testom i nemuštim objašnjenjima nadležnih da će učenicima izgubljeni dan dobro doći kao „relax“, uz poricanje krivice sa svih frekvencija i naslovnih strana i prebacivanje odgovornosti, protesti đaka bili su ustvari jedina logična reakcija bunta mladih.
„Njihovi zahtevi koji su se sveli na traženje poništavanja mature i ostavku ministra mi kao roditelji jednog osmaka smo doživeli drugačije. Oni su u stvari poručili svima nama ‘odraslima’ i državi i nastavnicima i medijima i radnicima u štampariji, a posebno nama roditeljima koji nismo uspeli da ih zaštitimo: ‘Nemojte da nas pravite budalama, pametniji smo nego što mislite!'“, mišljenja je ova majka malog maturanta.
Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta rekao je za N1 da mu je razumljiv bunt malih maturanata i da su curenjem testa dobili priliku da praktikuju nešto što su učili iz građanskog vaspitanja, a to je da kada im je učinjena nepravda to i artikulišu.
„Ne umeju to da urade adekvatno i ne treba to od njih očekivati. Da li je tu bilo nekih instrumentalizacija? Sigurno jeste jer u ovoj zemlji se sve politizuje. Ali su oni prepoznali da se tu dešavaju neke stvari koje im se nisu svidale“, kaže Baucal i kao primer navodi gadanje policajaca jajima što su đaci videli kao situaciju koja ih stavlja u položaj huligana.“Kao odrasli treba da im pomognemo kako da u tim situacijama izraze svoj stav. To je bila prilika da budu primljeni. Ne moraju da se slože sa njima, ali čujete predstavnike te dece i kažete im ono što mislite da je važno i date im neku lekciju. A ovako su dobili lekciju da ih izbegavaju“.
Marcco
Odlično! Što više budlala, navijača i nepismenih to veća šansa za moju decu!