„Mavi Vatan“: Zašto Erdogan rizikuje otvoreni sukob sa Grčkom i kako izgleda „tajni plan“ iz 2006. godine

U junu 2006. godine Džem Gurdeniz, šef tima koji se bavi planiranjem u okviru turske mornarice, izneo je ideju koja nije prošla zapaženo jer je ocenjena kao „previše agresivna“. Tokom govora koji je držao u Ankari više puta je ponavljao da bi trebalo da dođe do turske ekspanzije u regionu Mediterana i da je neophodno prekrajanje granica, pa ako je potrebno i uz oružje. Svoj plan nazvao je „Mavi Vatan“ – „Plava otadžbina“.

Erdoganu je takva ideja bila strana, kao premijer nije želeo da ulazi u direktnu konfrontaciju sa komšijama, a u Turskoj je još uvek tinjala nada da put ka Evropskoj uniji nije potpuno blokiran. I ne samo da Gurdenizova ideja u tom trenutku nije zaživela, nego je zajedno sa brojnim drugim oficirima uhapšen „zbog izdaje“, kao osvedočeni „kemalista“, neko kome su Ataturkove ideje bile bliže od Erdoganovih, podseća Špigel.

U zatvoru je proveo tri i po godine, a onda je rehabilitovan.

Poslednjih nedelja čini se da je Erdogan „izdajnika“ pretvorio u arhitektu turske spoljne politike.

Ideja o Evropskoj uniji potpuno je ugašena u međuvremenu, a sada su i predsedniku i ministru spoljnih poslova i nacionalistima širom Turske puna usta plana „Mavi Vatan“.

I Gurdeniz je, čini se, promenio mišljenje, pa mu nimalo ne smeta što ga čovek koji je naredio njegovo hapšenje danas prisvaja.

„Nije ovde reč o Erdoganu, nego o budućnosti Turske“, tvrdi tvorac plana „Plava otadžbina“.

Trenutna preraspodela teritorija na Mediteranu određena je ugovorom u Lozani iz 1923. godine, za koji se turski predsednik pravi da ne postoji. Erdogan tvrdi da je taj ugovor nepošten jer njegova zemlja tada nije bila u povoljnom položaju da pravi bilo kakve dogovore i zbog toga osim granica na moru, on izgleda želi da prekroji i istoriju.

I Grčka i Turska mobilisale su svoju mornaricu, a ovakva napetost u toj regiji nije viđena od 1996. godine kada su se turski i grčki ratni brodovi gledali preko nišana kod dva nenaseljena ostrva u Egejskom moru.

Pitanje oko kog se spore može se definisati i kao „tehničko“, ali to ga ne čini manje eksplozivnim – poenta je „samo“ u tome ko kontroliše koliku teritoriju u istočnom Mediteranu.

Prema konvenciji UN o pomorskom pravu iz 1982. godine, pojedine zemlje mogu da eksploatišu sirovine u radijusu od 200 milja od svojih ostrva, u takozvanoj ekskluzivnoj ekonomskoj zoni. Turska je podigla borbenu gotovost svoje vojske jer joj je, po Erdoganovom mišljenju, ta ekskluzivna ekonomska zona premala.

Istina, spor je bilo moguće rešiti i bez oružja – države su mogle podneti zahtev nezavisnoj instituciji (Međunarodnom sudu u Hagu na primer), a dok odluka ne bude doneta da podele tu teritoriju.

Međutim, to nije bio i Erdoganov plan.

On je pružio podršku libijskom premijeru u borbama protiv Kalife Haftara kako bi zauzvrat dobio podršku Libije koja pripada istom regionu da se jedan deo turske ekskluzivne ekonomske zone proširi tako da zahvati i grčki Krit.

Erdoganovi brodovi krenuli su u „istraživanja“ i to je bio znak da se u Evropi upali crvena lampica – nakon sastanka ministara spoljnih poslova EU, Đozep Borelj poslao je „oštro protestno pismo Erdoganu da odmah obustavi istraživanja“.

Neproverene glasine kažu da se Erdogan mnogo potresao zbog tog upozorenja, toliko da je nastavio otvoreno da govori o svojim ekspanzionističkim planovima.

I Makron je pružio podršku Grčkoj, poslavši francuske ratne brodove u istočni Mediteran, iako stručnjaci tvrde da to više ima veze sa fosilnim gorivima nego sa zabrinutošću zbog ugroženosti Grčke.

Fosilna goriva su zapravo i Erdoganov motiv, ali ne da bi ih istražio, nego da bi pokazao svima na unutrašnjem planu da važna pitanja ne mogu da se rešavaju bez njega.

„Kada nije za stolom, Erdogan ga prevrne“, govori se u diplomatskim krugovima, a pređašnji dogovor o formiranju Istočno-mediteranskog gasnog foruma iz kog je izostavljena Turska, očigledno je uticao na njega.

U Evropi postoji oštra podela kada je u pitanju ideja kako mu se suprotstaviti. Makron zastupa tvrđu opciju, dok bi zvanični Berlin voleo da vrati turskog predsednika za pregovarački sto iako ga je prethodno prevrnuo. I to što pre, dok zajedno sa komšijama i protiv njih, lično ne prevrne mediteransko dno.