Nije pre Grenela bilo tako lako zamisliti američkog izaslanika koji će da se grli sa predstavnicima srpskog vrha države – i to čak i kada je to krajnje neprikladno, kao što je bio slučaj sa premijerkom Anom Brnabić u vreme korone. Nije baš puno bilo uticajnih Amerikanaca, istinski uticajnih, koji su imali takav imidž u Beogradu, a Grenel (i bivši ambasador u Nemačkoj) bio je i uticajniji nego što su njegove funkcije to prikazivale, a ako pokaže ambicije, plus mu je svakako što je sve vreme ostao lojalan Trampu.
Verovalo se da će taj medeni mesec srpsko-američke diplomatije za vreme Ričarda Grenela da se pretvori u mamurnu realnost dolaskom za ambasadora u Beograd Kristofera Hila, koji je izvučen iz penzije da „zavede red“ – tako se bar predstavljalo, čoveka sa nasleđem devedesetih koji uz svoje ime budi sećanja na ljude na koje sećanje ne stari dobro u Beogradu poput Ričarda Holbruka ili Madlen Olbrajt, ali suštinski se desilo suprotno. U međuvremenu rešavanje kosovskog pitanja je poodmaklo, trampovski vašingtonski sporazum je zaboravljen, Amerikanci su se povukli korak nazad, a deluje da stvari idu svojim tokom u realizovanju nečega što bi se moglo zvati francusko-nemačkim planom. To naravno ne znači da su Amerikanci išta manje važan faktor nego što su bili.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
