Prošle nedelje, pričalo se u redakciji o Zdravitasu pa se spomenula i medicinka. Štrecnulo me je podsećanje na tu loptu iz ranog detinjstva iako je razgovor vođen u velikom bezbednosnom razmaku jer niko od nas zaposlenih nije u opasnosti da mu ikada bude određeno bavljenje ovom loptom. Namerno pišem bavljenje jer se sa ovom loptom nije nikako igrao ni fudbal, košarka, odbojka… Bio sam pri prvom susretu s njom duboko uveren da bih slomio nogu, ruku da je ova lopta korišćena za igru. Evo i sad gledam uputstvo gde piše: „Ako osetite bol, trening sa medicinkom mora biti odmah prekinut.“
Moj trening sa ovom loptom bio je prekinut ranije nego ikada, možda posle prvog dodira kada sam imao osećaj da sam upraznio sport sa samim kamenom. Tako mi je medicinka od najranijih dana bila neki mitski objekat sa časova fizičkog koje sam voleo samo kada bi nastavnik rekao: „Uzmite loptu, pa na fudbal, košarku…“ Sve ostale aktivnosti na fizičkom su me prepadale jer sam se osećao indiferentno kada bi čas počinjao npr. penjanjem uz šipku.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
