Oslobađanjem australijskog novinara krajem juna okončava se patnja duga četrnaest godina. S druge strane to nije ublažilo odgovornost njegovih progonitelja. Vašington, London i Stokholm su u toj stvari delali uz podršku tela koja bi trebalo da govori istinu ljudima na vlasti i zaštiti nevine: štampe, koja ovaj put nije baš bila kolegijalna.
Zahvaljujući nagodbi postignutoj sa američkim Ministarstvom pravde Džulijan Asanž je od 25. juna 2024. godine slobodan. No, svetska štampa nije gromoglasno pozdravila povratak u običan život novinara zatvorenog tokom četrnaest godina zbog otkrivanja ratnih zločina. Kroz novinske uvodnike je provejavala čudna uzdržanost. „Njegovi postupci su podelili javno mnjenje“, smatra The Guardian(26. jun), najvažniji „levičarski“ britanski list koji je objavio više desetina neprijateljski obojenih članaka o osnivaču Vikiliksa. Bez izuzetka, u prikazima posvećenim srećnom raspletu veliko mesto je dato klevetnicima: „Nepromišljeni uzbunjivač koji je doveo živote u opasnost“ (New York Times, 27. jun), „Osoba koja traži publicitet“ (BBC, 25. jun), „Sumnja se da služi interesima Moskve“ (Franceinfo, 25. jun), ukratko „problematična osoba“ (Le Monde, 27. jun).
Za večernji list se ta loša reputacija lako objašnjava: „Džulijan Asanž i dalje izaziva kontroverzu.“ Kontroverzu koju su i sami novinari uveliko raspirivali pre no što su je objavili kao činjenicu… „Postoji samo jedan način da to izvedemo: da tajno smaknemo tog prokletnika“. Od poziva na ubistvo „izdajice“ koji je na televiziji Fox News 2010. uputio demokratski komentator Robert Bekel do uvodnika klimave „podrške“ preko lažnih vesti Guardian-a koje su se odnosile na navodni dosluh Asanža sa Donaldom Trampom i Moskvom 2018. zatočeni novinar je mogao da oceni spektar medijske zlobe. Središnja tema nije više bila poruka – sadržaj otkrića Vikiliksa i obelodanjena surova stvarnost američke vlasti – već ličnost i etika, pa i izgled glasnika (Daily Mail, 13. april 2019).
Lako bismo mogli zaboraviti da je saradnja između Vikiliksa i tradicionalne štampe bila gromoglasno pozdravljena koliko je bila kratkotrajna i sebična. Kada je 2010. godine organizacija izbila u prvi plan na svetskoj sceni objavljujući dokumenta koja je Čelsi Mening, uzbunjivač i analitičarka američke vojne obaveštajne službe, klasifikovala kao poverljiva, vest je mesecima punila etar i novinske stupce. Vikiliks je tad sklopio partnerstva sa uglednim novinama kako bi dao više odjeka tim otkrićima koja osuđuju Vašington: kriminalno ponašanje njene vojske u Iraku i Avganistanu, pakao zatvora Gvatanamo i ne baš sjajno naličje američke diplomatije.
Za poslednji dosije poznat pod imenom „Cablegate“, The New York Times, The Guardian, Der Spiegel, El Pais i Le Monde će se naveliko okoristiti ekskluzivnim informacijama izvučenim iz 250 000 diplomatskih telegrama. Uredništvo lista Le Monde 25. decembra 2010. godine navodi Džulijana Asanža kao „ličnost godine“. Svima je već poznato da taj snabdevač eksplozivnim sadržajima predstavlja pretnju monopolu nad zvaničnim informacijama na koje prava polažu već postojeći mediji ali tada vlada nesiguran mir zasnovan na podeli posla: Vikiliks snabdeva medije neobrađenim podacima iz proverenih izvora, ovi ih sortiraju i rangiraju – a potom se kite lovorikama. Mediji su dobro upoznati sa Asanžovom slobodarskom filozofijom koji, poput brojnih informatičara svoje generacije, sanja o novoj Reformi koja bi ukinula posrednike bliske vlastima.
Pa je tako na Božić 2010. Le Monde svoj hvalospev propratio etiketom – „Najkontroverznija ličnost na svetu“ – koja će ubuduće pratiti osnivača Vikiliksa i opet će iskrsnuti čim najnovija pravna dešavanja nametnu medijima da, između dugih pauza nezainteresovanosti, govore o slučaju „zagonetnog i kontroverznog ’kiber-ratnika’,“ (Lexpress.fr, 19. maj 2017), „kontroverznog junaka katkad problematične transparentnosti“ (Lepoint.fr, 7. septembar 2020), „kontroverznog junaka slobode izveštavanja“ (Agence France-Presse, 10. decembar 2021), „kontroverzne ličnosti u središtu teorija zavere“ („Complorama“, France Info, 29. april 2022). Prividno objektivan, pridev „kontroverzan“ krasi čudna osobina da se lepi samo za disidente iz zapadnog sveta.
Za medije su ulozi u slučaju Asanž ipak bili kristalno jasni: u maju 2019. su ga Sjedinjene Države (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
