Retko su se međunarodni sudovi do te mere nalazili u centru pažnje. Dva postupka pokrenuta u Hagu povodom Gaze – jedan protiv države Izrael, drugi protiv dvojice njenih vođa, ali i vođa Hamasa – ilustruju podele u turbulentnoj geopolitičkoj situaciji.
„Jedan lider mi se obratio: Ovaj sud je stvoren zbog Afrike i nasilnika poput Putina.“ Osvrnuo se, 20. maja, u emisiji na CNN televiziji, tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) na reakcije na njegov zahtev za izdavanjem naloga za hapšenje trojice vođa Hamasa: Jahja Sinvara, Muhameda Diaba Ibrahima Al-Masrija (poznatog kao „Deif“) i Ismaila Hanijea, kao i izraelskog premijera, Benjamina Netanjahua, i njegovog ministra odbrane, Joava Galanta, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u pojasu Gaze. To se do sada nije desilo sa zvaničnicima izabranim u jednoj demokratskoj zemlji. Predsednik Sjedinjenih Država, Džozef Bajden, ovaj zahtev je okarakterisao kao „skandalozan“, dok su brojni republikanski poslanici tužiocu zapretili protivmerama. S druge strane, Netanjahu ga je odbacio naglašavajući da ništa neće zaustaviti Izrael u operacijama „nužne odbrane“.
Inspirisan Nirnberškim sudom – i njegovim pandanom iz Tokija – MKS goni pojedince, bez obzira na njihov diplomatski ili politički status, dok Međunarodni sud pravde (MSP) sudi državama. Rat koji je izbio u Gazi nakon masakara 7. oktobra 2023, predmet je dvaju paralelnih, ali odvojenih postupaka pred ovim dvema institucijama u Hagu. Na zahtev Južnoafričke Republike, a na osnovu Konvencije za prevenciju i kažnjavanje zločina genocida iz 1948. godine, MSP je već doneo tri naloga o privremenim merama protiv Izraela. Težina istorije, specifičnost optuženih (država – ili njeni lideri – koja je i sama proistekla iz genocida), broj civilnih žrtava i obim razaranja koje je Gaza pretrpela, izazivaju velike međunarodne napetosti, masovne narodne proteste i žestoke političke rasprave u mnogim zemljama.
Tri važna zaključka mogu se izvući iz ovih postupaka bez presedana.
Kao prvo, čak i ako je međunarodna pravda bila pod svetlima reflektora, sada se prvi put našla u središtu geopolitičke arene. Kao nikad do sada, 26. januara 2024. godine, prva odluka MSP-a bila je uživo emitovana na televiziji i prenošena na velikim ekranima ispred sedišta Suda. Potvrđujući medijsku pažnju i interesovanje javnosti, nedavno penzionisana predsednica suda, Džoun Donohju, dala je, 26. aprila, dugačak intervju BBC kako bi rasvetlila neke aspekte donete odluke. Tužilac Kan se, 20. maja, obratio CNN kako bi pružio dodatna objašnjenja o motivima svoje inicijative i osudio pretnje kojima je izložen.
Neuspeh političkog miljea
Ova nezapamćena situacija proizilazi iz nebrige diplomata i političkih tela Ujedinjenih nacija (UN), pre svega Saveta bezbednosti, nesposobnih da zaustave borbe i pronađu izlaz iz sukoba. Nasuprot tome, sve tehničke agencije UN-a aktivno deluju na terenu pružajući, koliko mogu, pomoć i brinući se o stanovništvu: Kancelarija Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku, Svetski program za hranu, Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Svetska zdravstvena organizacija, Fond Ujedinjeinih nacija za decu (UNICEF)… Generalni sekretar Antonio Gutereš, obično uzdržan, sve više upozorava i putuje. „Međutim, pokušaj upravljanja višestrukim sukobima putem humanitarne pomoći umesto kroz traženje političkih rešenja neće moći dugo da potraje“, upozorava na konferenciji za novinare, 4. juna 2024, direktor za humanitarne poslove UN-a, Martin Grifits. U saopštenju objavljenom 9. maja, neformalna grupa „Nekadašnji“, koju je Nelson Mandela osnovao 2007. godine i koja okuplja dobitnike Nobelove nagrade i penzionisane državnike, osuđuje „neuspeh političkog miljea“ i poziva vodeće svetske figure na odgovornost za osmišljavanje perspektiva za multilateralnu saradnju.
Pompezno i osramoćujuće, pozivanje na Konvenciju iz 1948. godine ponekad ostaje jedino sredstvo za izvođenje država pred međunarodnu pravdu. Neke države, poput Izraela, ne priznaju MSP, ali su među 153 zemalja koje su ratifikovale ovu Konvenciju, čiji član 9. predviđa da je svaki spor koji je u vezi sa njenom primenom u nadležnosti Suda: dok je Ukrajina, na primer, koristila ovu pravnu taktiku da bi Rusiju 2022. godine dovela na optuženičku klupu, Kina, koja nije potpisala konvenciju, izbegava bilo kakvo gonjenje zbog postupanja prema Ujgurima. Među pet stalnih članova Saveta bezbednosti, samo Ujedinjeno Kraljevstvo bez ikakvih rezervi prihvata nadležnost MSP-a, a samo su London i Pariz pristupili MKS-u.
Ovaj krivični sud, osnovan (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
